Gotovo 49 miliona Francuza sutra bira novog predsednika

Gotovo 49 miliona Francuza sutra izlazi na prvi krug predsedničkih izbora, a prema procenama anketa javnog mnjenja očekuje se pobeda duela kao i na prethodnim izborima 2017 – odlazećeg predsednika, centriste Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i kandidatkinje ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine).

Mesecima favorit u anketama, Makron koji je u predizbornu kampanju ušao najkasnije, poslednjih nedelja se suočava sa smanjenjem jaza u odnosu na Marin Le Pen, čija pobeda više nije nezamisliva, a takva pobeda bi predstavljala presedan u Francuskoj Pete republike.

Ukupno 12 kandidata nadmeće se u prvom krugu, dok analitičari procenjuju da će odziv birača biti manji nego obično, jer je predizborna kampanja bila bleda i održana u velikoj senci rata u Ukrajini.

Ove godine prvi put neće biti izborne noći na francuskoj privatnoj televiziji TF1, koja je po tradiciji do sada bila jedina televizija koja posle zatvaranja birališta prati rezultate i dovodi analitičare u studio. Ovog puta je ta izborna noć skraćena do 21.30, posle čega će biti prikazana poznata francuska komedija „Posetioci“.

Francuska na nacionalnom planu suočena je sa potpunom podeljenom levicom i tromom desnice, tako da ankete pokazuju da bi Makron u prvom krugu osvojio oko 26 glasova, a Le Penova oko 22 odsto. Makron bi u drugom krugu pobedio Le Penovu sa 53 odsto glasova, a ona bi dobila 47 odsto.

Analitičari smatraju da je Le Penova povećala svoju popularnost govoreći o kupovnoj moći i brigama Francuza, ali i zbog sve manje popularnosti kandidata takodje ekstremne desnice Erika Zemura (Eric Zemmour).

Dok je Zemur ponavljao anti-imigracione i anti-islamske teme, Le Penova se fokusirala na kupovnu moć obećavajući hitne mere kao što je ukidanje poreza na dodatu vrednost (PDV) na odredjene proizvode.

Zemur je manje popularan od početka ruske invazije na Ukrajinu i zbog ranije pozitivnih stavova o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i neuverljivom stavu o prihvatanju ukrajinskih izbeglica. Zemur je inače ranije često bio sudski gonjen zbog kontroverznih izjava. On je 2011. godine osudjen za podsticanje rasne diskriminacije, a 2018. za podsticanje mržnje prema muslimanima.

Na trećem mestu u prvom krugu izbora se očekuje lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon), sa oko 17 odsto glasova. Kandidatkinja desnice Valeri Pekres (Valerie Pecresse), i Zemur dobili bi po devet odsto glasova.

Valeri Pekres, koja je pre par meseci vidjena kao ozbiljniji kandidat Makronu, išla je na kartu da bi osveženje za Francusku bilo da je vodi žena. Medjutim, ostala je bez zvanične podrške bivšeg desničarskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), čija je bila ministarka za budžet.

Ostali kandidati bi osvojili oko i ispod pet odsto glasova.

Predsednik se u Francuskoj bira neposrednim glasanjem, u dva kruga, ukoliko nijedan kandidat nije osvojio većinu u prvom krugu.

Šef države se bira za mandat od pet godina, koji može samo jednom da se ponovi.

U Francuskoj u petak u ponoć je počela predizborna tišina koja će trajati do nedelje uveče u 20.00 po zatvaranju birališta.

Francuski zakon zabranjuje objavljivanje rezultata izbora pre zatvaranja birališta. Odmah po zatvaranju biračkih mesta mogu da se očekuju rezultati izlaznih anketa koje sprovode instituti za istraživanje javnog mnjenja.

Izbori po običaju počinju dan ranije u prekomorskim francuskim teritorijama.

Drugi krug izbora zakazan je za 24. april.

Izbori se održavaju u svetlu rata u Ukrajini, ali i šestomosečnog predsedavanja Francuske Savetom Evropske unije.

Na prethodnim izborima, Makron je u drugom krugu pobedio Le Penovu i tako je postao najmladji francuski predsednik. Njegov dolazak na vlast uzdrmao je tradicionalne stranke u zemlji, levicu i desnicu, koje su se na vlasti smenjivale decenijama.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.