Govor tela i sitni detalji otkrivaju pozadinu susreta Kima i Trampa

Sitni diplomatski detalji govore da je suret Donalda Trampa i Kim Džong Una zapravo prvi u nizu koji može da vodi ka ozbiljnijem otopljavanju odnosa između dve zemlje.

Spoljni utisak istorijskog susreta američkog predsednika Donalda Trampa i lidera Severne Koreje Kim Džong Una u Singapuru je veoma dobar i ukazuje da bi to magao da bude prvi susret u nizu koji može da vodi ka ozbiljnijem otopljavanju odnosa, ocena je Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost.

Na samitu u Singapuru, Tramp i Kim su potpisali zajednički dokument u kojem se obavezuju na rad „ka potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva“. U dokumentu se navodi da će dvojica lidera udružiti napore „na izgradnji trajnog i stabilnog mirovnog režima“ na poluostrvu.

Komentarišući prvi susret lidera te dve zemlje u istoriji među kojima ne postoje diplomatski odnosi, Rajić za Sputnjik prvo ukazuje na protokol iz kojeg je moglo dosta da se pročita, a on je bio savršeno organizovan.

„Po govoru tela videlo se da postoji izvesna uzdržanost, čini se da je Trampova bila veća, ali s obzirom na to da su maksimalno ispoštovali diplomatski protokol, kao da se radi o susretu dve prijateljske zemlje, da su se rukovali i fotografisali ispred zastava svojih zemalja, sitni diplomatski detalji govore da je reč o susretu koji je zapravo prvi u nizi i koji može da vodi ka ozbiljnijem otopljavanju“, primetio je sagovornik Sputnjika.

Drugi utisak je, kaže, dokument koji su potpisali lideri dve zemlje, koji nije posebno razrađen i ima svega četiri tačke. Jedna je veoma praktična i govorio da će se Tramp i Kim obavezati na vraćanje posmrtnih ostataka ratnih zarobljenika SAD i nestalih u Korejskom ratu. To je u simboličkom smislu veoma značajno za ovaj susret, smatra Rajić.

„Sa druge strane sada, imamo i formalno obavezivanje lidera Severne Koreje pred američkim predsednikom o radu na denuklearizaciji Korejskog poluostrva. Pitanje je šta to tačno znači, jer je Kim na samitu sa liderom Južne Koreje potpisao da je njegova zemlja već započela uništavanje određenih poligona na kojima obavlja nuklearne probe. To je pitanje koje će sigurno dugo biti na dnevnom redu“, smatra Rajić.

Ukoliko je Severna Koreja zaista odlučila da odustane od nuklearnog programa, za to, prema njegovom mišljenju, ima dva motiva.

Prvi je to što Severna Koreja zapravo nije uspela da stvori ozbiljniji nuklearni arsenal, jer bi ih to koštalo mnogo, a tu je, kako objašnjava, i uticaj Kine, koja i dalje ima najsnažniji pritisak i koja je uspela da ubedi Severnu Koreju da odustane od nuklearnog programa.

„Pekingu, koji je bio na pragu ekonomskog rata sa SAD, nije bilo u interesu dalje zaoštravanje na poluostrvu, a posebno davanje izgovora Amerikancima da eventualno izvrše invaziju i sa svojim trupama izbiju na granicu s Kinom, tako da verujem da je Kina pritisnula severnokorejskog lidera i primorala ga na ovaj korak“, kaže Rajić.

On dodaje da ne treba smetnuti s uma da je Severna Koreja suočena sa ozbiljnim ekonomskim problemima, što je izuzetno važna činjenica u celom procesu.

„Rekao bih da je severnokorejski lider poželeo da u ovaj vojnobezbednosni sporazum uključi i segment koji bi se odnosio na ekonomske odnose, segment koji bi popravio privrednu situaciju u njegovoj zemlji. Videli smo i iz izjava državnog sekretara Majka Pompea da su SAD spremne da u narednom periodu ulažu pre svega u severnokorejsku poljoprivredu, ali i infrastrukturu. Ove dve ekonomije su potpuno nekompatibilne, biće zanimljivo videti na koji način će to biti izvedeno“, ocenio je Rajić za Sputnjik.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.