Gradi se najkompleksniji pogon u istoriji civilizacije vredan 20 milijardi evra

 –  aลพurirano:  –  

Na jugu Francuske u utorak je poฤelo sklapanje najkompleksnijeg pogona u istoriji naลกe civilizacije โ€“ ITER-a, koje cฬe trajati narednih pet godina.

Reฤ je oย 20 milijardi evraย vrednom nauฤnom projektu ฤiji je cilj da se repliciraju procesi koji se odvijaju unutar Sunca, odnosno u pitanju je projekat kojim se, uz pomocฬ nuklearne fuzije, ลพeli omogucฬiti stvaranje energije, koja bi se u buducฬnosti mogla komercijalno proizvoditi,ย nadaju se nauฤnici.

Reฤ je oย neograniฤenom izvoru ฤiste energije, za koji naลกa civilizacija proteklih 60 godina nije naลกla naฤin da ga iskoristi zbog velikih tehniฤkih izazova koje takav poduhvat zahteva, piลกe โ€žJutarnji listโ€œ.

Kako je joลก pre pet godina pisala novinarka Tanja Rudeลพ, tokom reakcije fuzije, ลกto je proces spajanja jezgara lakih atomskih elemenata, oslobaฤ‘a se velika koliฤina energije.

Na primer, pri fuziji svega pet grama materijala dobije se energije koliko i izgaranjem 60 tona vrlo kvalitetnog uglja.

โ€žFuzija je siguran izvor energije na neograniฤenoj skaliโ€œ, rekao je hrvatskoj novinarki tada portparol ITER-a Rober Arnu.

Za razliku od fisije, odnosno cepanja atomskih jezgara, ลกto je temelj nuklearki, ali i atomskih bombi, kod fuzije nema opasnosti od nekontrolisane reakcije.

Drugim reฤima,ย nije mogucฬ scenario kao u ฤŒernobilju.

โ€žKod energije dobijene fuzijom nema radioaktivnog otpada koji dugo opstane, a nema ni emisije ugljen-dioksidaโ€œ, naglasio je Arnu.

San star 60 godina

Fuzijska reakcija je naizgled jednostavna: na primer, vodonikovi izotopi deuterijum i tricijum se spajaju, a pritom nastaju helijum i neutron. Kako bi se to dogodilo, gorivo mora da bude u stanju plazme, tj. mora da se ugreje na viลกe od 150 miliona stepeni Celzijusa.

Kako bi doลกlo do spajanja jezgara, plazma dovoljne gustine mora da se drลพi dovoljno dugo bez dodira sa zidovima posude u kojoj se nalazi. To se postiลพe pomocฬu jakih magnetskih polja u tzv. magnetskim bocama ili tokamacima koje su osmislili ruski fiziฤari Andrej Saharov i Igor Tam na osnovu ideje Olega Lavrentijeva.

Andrej Saharov, tvorac ruske termonuklearne bombe, ali i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. godine, krajem pedesetih godina proลกlog veka predviฤ‘ao je da cฬe fuzijski reaktor zasnovan na njegovom nacrtu proizvoditi energijuย za svega 10 ili 15 godina.

Sliฤno su predviฤ‘ali i drugi fiziฤari, ali se to nije ostvarilo.

Da bi se sastavio divovski,ย 23.000 tona teลพak reaktor u centruย ovog projekta, u njega cฬe biti ugraฤ‘eni milioni raznih komponenta, meฤ‘u kojima i viลกe od 3.000 tona superprovodljivih magneta, te viลกe od 200 kilometara superprovodljivih kabala, a sve to cฬe biti smeลกteno na ekstremno niskim temperaturama od -269 stepeni Celzijusa.

Ukratko, radi se o najkompleksnijem โ€žgraฤ‘evinskomโ€œ poduhvatu danaลกnjice.

ฤŒudo za planetu

Poฤetak faze sastavljanja pogona obeleลพili su i francuski predsednik Emanuel Makron i japanski premijer ล inzo Abe, ฤija zemlja sudeluje u ovom projektu zajedno sa Evropskom unijom,ย Sjedinjenim Ameriฤkim drลพavama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Kinom, Indijom, Juลพnom Korejom i Rusijom.

โ€žVerujem da cฬe ovakve inovacije biti kljuฤne u borbi protiv klimatskih promena i izgradnji druลกtva u kojem nema preteranih emisija ugljen dioksidaโ€œ, kazao je Abe.

Ako omogucฬimo koriลกcฬenje ฤiste energije, bicฬe to ฤudo za naลกu planetu, ali morate biti svesni da cฬe sastavljene ovog pogona biti izuzetno sloลพen proces tokom kojeg moramo da budemo precizni kao ลกvajcarski sat, rekao je glavni direktor projekta ITER Bernard Bigot.

Kada ITER bude dovrลกen 2025. godine poฤecฬe prvi eksperimenti, a do 2035. godine trebalo bi da bude gotova i gradnja demonstracionog reaktora DEMO, snage tri gigavata, koji cฬe proizvoditi elektriฤnu energiju.

Krajnji cilj je da do 2050. godine pomocฬu fuzije poฤne i komercijalna proizvodnja energije.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com