U trendu

Grčki parlament odobrio reformu obaveštajne službe

ATINA – Grčki parlament danas je
usvojio zakon o reformi obaveštajne službe (poznate pod aktonimom EIP) i zabrani prodaje špijunskog softvera, čime vlada pokušava da ublaži uticaj skandala s prisluškivanjem telefona.

Slučaj, čija je istraga još u toku, uzdrmao je konzervativnu vladu koju očekuju izbori 2023. godine, prenosi Rojters.

Navodi se da je sve počelo u avgustu kada je Nikos Andrulakis, lider socijalističke partije PASOK, treće po veličini u Grčkoj, rekao da je EIP prisluškivao njegove razgovore 2021. godine.

On je nekoliko dana ranije podneo tužbu zbog pokušaja prisluškivanja njegovog mobilnog telefona uz softverski nadzor.

Predlog zakona kriminalizuje prodaju ili posedovanje špijunskog softvera i čini njegovu privatnu upotrebu krivičnim delom, za šta je zaprećena kazna zatvora do 10 godina.

Samo EIP i antiteroristička jedinica mogu zahtevati odobrenje tužioca da prati ljude u nizu krivičnih dela navedenih u predlogu zakona, dok drugi tužilac mora da potpiše zahtev.

Rojters prenosi da se političari mogu pratiti samo iz razloga nacionalne bezbednosti, dok predsednik parlamenta takođe mora da odobri takve zahteve, a oni koji su predmet praćenja mogu biti obavešteni o nadzoru tri godine kasnije ako to tužioci dozvole.

Premijer Kirijakos Micotakis nazvao je predlog zakona „hrabrim
institucionalnim odgovorom“ na izazov koji prevazilazi Grčku.

Agencija napominje da se Micotakis, koji je stavio EIP pod svoju kontrolu nakon 2019. godine, izvinio Andrulakisu, rekavši da je operacija EIP-a bila politički neprihvatljiva, iako je bila legalna, kao i da on toga nije bio svestan.

S druge strane, PASOK je pre glasanja optužio vladu da traži
saučesnike u opoziciji kako bi progurala predlog zakona.

„Slučaj nije zatvoren, već će ostati otvoren dok
istina ne bude otkrivena“, rekao je predstavnik te stranke Majkl Katrinis u parlamentu.

Grčka vlada je prošlog meseca objavila plan da zabrani prodaju špijunskog softvera, nakon što je levičarski list „Dokumento“ obelodanio imena više od 30 ljudi, uključujući i ministre, koji su bili pod državnim nadzorom preko telefona.

Vlada je negirala bilo kakvu umešanost u taj slučaj.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar