Grigoriadis povodom posete Vučića: Kina nije apolitična. . .
BON – Kineski kapital u Srbiji vidi šansu za velike profite, ali i za ulazak u Evropu, a na taj način Kina stvara i politički kapital, izjavio je za „Dojče vele“ (DW) profesor i zamenik direktora Instituta za istočnu Evropu u Berlinu, Teokaris Grigoriadis.
Upitan da li Kina ima više svežeg novca da uloži na Balkan, nego ostali igrači, uzimajući u obzir da će se predsednik Srbije Aleksadar Vučić vratiti sa, kako navodi DW, više od milijardu dolara investiticija, Grigoriadis kaže da je to tačno, a da je od početka godine primetno pojačano kinesko prisustvo na Balkanu – pogotovo u Srbiji.
Grigoriadis smatra da je pozicija Srbije veoma važna u infrastrukturnom i saobraćajnom smislu za jugoistočnu Evropu i vezu sa srednjom Evropom.
„To prisustvo Kine bi potencijalno moglo da bude problematično za evropske integracije Srbije i drugih balkanskih zemalja koje nisu u EU“, smatra profesor, prenosi DW.
On objašnjava da Kina u suštini može da bude u poziciji da diktira pravila i razvoj tržišta na način na koji ne može u zemljama koje su već deo EU.
„Izgledi za profit su za Kinu veoma visoki. Ako hoćete kompletnu sliku, ovo je vrlo lagodan način za kineski biznis da uđe i nadmeće se sa glavnim evropskim ekonomijama poput Nemačke i Francuske“, kaže Grigoriadis za DW.
On čak kaže da bi prezaduživanje balkanskih država mogao da bude jedan od ciljeva spoljne ekonomske politike Kine.
„(Odnosno) Da veže balkanske budžete za Kinu u trenutku njihovog pristupa EU, kako bi Peking indirektno postao ključni igrač u pitanju evropskih integracija posebno bivših jugoslovenskih republika. Ovi današnji projekti mogu na dugi rok biti vredan kapital za kinesku politiku“, kazao je profesor.
Njegova je ocena da Kina ne gura političku agendu, odnosno uslove, u prvi plan, međutim, ističe da ne treba zaboraviti da Kina gaji paralelizam spoljne politike sa Rusijom po većini međunarodnih pitanja, što je vidljivo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Ne treba isključiti mogućnost da Kina može da trguje ekonomskim uticajem na Balkanu u okviru sve jačeg partnerstva sa Rusijom. Pogotovo što se Rusija trenutno pridružuje Kini kao mlađi partner – što je pre samo par godina bilo nezamislivo – zbog slabosti sopstvene ekonomije i finansija kao ishod evropskih i američkih sankcija. Zato ne treba isključiti da Kina može iskoristiti uticaj da asistira ili otvori prostor ruskoj politici na Balkanu. Istovremeno, veze Pekinga i Ankare su veoma jake. Ne treba Kinu posmatrati kao apolitičnu jer može biti i te kako politična kada je u poziciji da kapitalizuje prednosti“, objašnjava Grigoriadis.
Šta su tačno politički interesi Kine na Balkanu zavisi od zemlje do zemlje, navodi profesor, dodajući da je prevashodno bitno izdvojiti države koje jesu i koje nisu u EU.
„Znamo da Nemačka i EU imaju jak interes da se Zapadni Balkan pridruži što brže. Ako bi Kina želela da utiče na evropsku politiku, najisplativiji način joj je da to urade preko Balkana. Sa racionalnog stanovišta i u pogledu troškova to je očekivano. Pitanje je koliko je Kina spremna da pretoči investicioni kapital u politički. Verujem da će to zavisiti od razvoja u drugim svetskim pitanjima i odnosa Kine i Rusije“, rekao je Grigoriadis.
Na opasku DW da EU ne želi da se zapadni Balkan što pre pridruži EU, profesor objašnjava da je Srbija jedna od tri prioritetne države Institutu (pored Rusijei Ukrajine).
„Iz političkih i donatorskih krugova nam se signalizira veliki interes za Zapadni Balkan. Vidimo projekte i rastući interes nemačke Vlade. Čak i ako to nije uvek vidljivo, Srbija ima prioritet u politici nemačke Vlade i EU u regionu. Slažem se da nisu svi saglasni oko brzine integracija ili da interesi nisu ponekad koordinirani kao što bi trebalo, ali verujem da EU razume koji rizici prete ako je proces proširenja prespor“, kaze Grigoriadis.
Prema njegovim rečima, Kini je važna geografska blizina EU zbog konkurentnosti, ali treba uzeti u obzir i potrebe država južne i jugoistočne Evrope za velikim infrastrukturnim projektima.
„Do sada ste manje-više imali monopol građevinskih kompanija iz Nemačke, Francuske, Italije…Kina nudi konkurenciju, a u ekonomijama sa slabim finansijama to može učiniti nuđenjem celog paketa: finansije, tender, izvođači, sve“, rekao je Grigoriadis.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.