U trendu

Grupa EU država traži od EK finansije za zidove na granicama, EK odbija

BRISEL – Lideri zemalja članica EU su u noći između četvrtka i petka usvojili zaključak o migracijama, što je tema koja preokupira veliki broj članica i koje traže zajednički evropski odgovor na probleme rastuće ilegalne migracije u EU.

To je ujedno bio i prvi samit EU, posle 2018 godine, posvećen migracijama.

Grupa zemalja, uključujući Mađarsku, Dansku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju i Grčku, potpisala je pismo u kojem podržavaju oštrije granične mere uoči samita.

Slično pismo su napisali i u oktobru 2021 godine i u kojem 12 država članica traži od Evropske komisije da plati zidove na granicama.

Austrija traži da se izgradi zid na bugarsko-turskoj granici da bi mogla da dozvoli Sofiji da uđe u Šengen zonu.

Italija koja ima pomorske migratorne rute, traži mere za regulisanje delovanja nevladinih organizacija koje se bave spasavanjem na moru, a države ka kojima se kreću izbeglice kandidati, kao Holandija, Belgija ili Austrija, su zahtevale garancije za bolju distribuciju tražilaca azila i smatraju da se postupak za traženje azila i prijema moraju voditi u zemlji u kojoj je zahtev registrovan.

Prema analizi Evropskog parlementa (EP), broj graničnih zidova i ograda dramatično se povećao poslednjih decenija svuda u svetu ali i u EU.

Unija je trenutno okružena ili ispresecana sa 19 graničnih ili razdvajajućih ograda koje se protežu na više od 2.000 kilometara. Između 2014. godine i 2022. godine, ukupna dužina graničnih ograda na spoljnim granicama EU i unutar šengenskog područja porasla je sa 315 km na 2.048 km.

Visoki predstavnik Žozep Borelj, koji je i potpredsednik Komisije izjavio je da se ne sme zaustaviti migracija i da se njom mora upravljati na human način.

Nekoliko evropskih lidera, koji su manjina u EU, su jasno kazali da EU ne sme da sledi primer izgradnje zidova koji je zastupao Donald Tramp.

Ksavije Betel, premijer Luksemburga izjavio je da je istorija Evropljana rušenje, a ne podizanje zidova.

I kancelar Nemačke Olaf Šolc je protiv politike zidova.

„Zidovi, jednostavno rečeno, ne funkcionišu“, rekao je on.

Evropska komisija je više puta ponovila da nema nameru da finansira zidove na granicama ali stavlja na znanje državama članicama da one to mogu da rade ako ih sami finansiraju.

Na konferenciji za štampu posle samita i nakon duge diskusije lidera o migracijama, predsednik Saveta EU Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen su insistirali na zajedničkom evropskom odgovoru.

U zaključku samita se ne spominju termini „zidovi“ i „ograde“, i pored toga što su neki lideri to tražili. U njemu piše da „Evropski savet traži od Komisije da odmah mobiliše značajna evropska sredstva i resurse za podršku državama članicama u jačanju njihovih kapaciteta i infrastrukture za zaštitu granica, njihovih sredstava nadzora, uključujući osmatranje iz vazduha i njihovu opremu“.

Od Komisije se traži da „finansira mere koje preduzimaju države članice, a koje direktno doprinose kontroli spoljnih granica EU, pilot projekte upravljanja granicom, kao i podršku graničnoj kontroli u zemlji migratornog tranzita“.

Ursula fon der Lajen je izjavila, posle samita, da postoje načini za finansiranje.

„Nacionalno finansiranje, i tu svaka država može da radi šta želi kao i bilaterali doprinosi i evropski fondovi“, kaže ona.

Dodala je da su potrebne kamere, elektronski nadzor, patrole, stražarske kule, vozila i integrisani pristup.

„Prioritet ovih pilot projekata je da pokažu da možemo imati efikasne granične procedure“, naglasila je fon der Lajen.

Iz EP samo je politička grupa Levica imala reakciju na sve češće insistiranje država na izgradnju ograda.

Poslanica Evropskog parlamenta Kornelija Ernst iz nemačke partije Di Linke, smatra da u EU postoji „histerično zastrašivanje konzervativaca i krajnje desnih partija“ i da „nehumani predlozi kao što je eksternalizacija procedura azila trećim zemljama i izgradnja zidova nalik Trampu u EU se ležerno nazivaju upravljanje migracijama“.

„Ono što nam je potrebno je humana politika azila zasnovana na solidarnosti i podeli odgovornosti između država članica, kao i sigurnim i legalnim putevima ka EU. Oni koji traže zaštitu moraju biti u fokusu politike EU o azilu i migraciji. Ne možemo se držati nepravednog i nehumanog sistema izolacije i deportacije“, izjavila je ona u ime Levice.

Što se tiče Zapadnog Balkana, lideri EU su ponovili da treba da se primeni postojeći akcioni plan za Zapadni Balkan kao i da je važno usklađivanje vizne politike od strane zemalja Zapadnog Balkana za evropskom viznom politikom.

„Evropski savet pozdravlja napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana postigli u usklađivanju vizne politike EU i poziva ih da brzo preduzmu dalje korake. Evropska unija je spremna da produbi saradnju u oblasti migracija, azila, upravljanja granicom i povratka sa regionom, maksimalno koristeći postojeće okvire i dostupne kanale“, navodi se u dokumentu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar