Gugl mapirao deo ljudskog mozga do najsitnijih detalja

SAN FRANCISKO – Kompanija Gugl (Google) pomagala je u pravljenju do sada najdetaljnije karte veza u ljudskome mozgu koja je pokazala neverovatnu količinu detalja, uključujući obrasce veza između neurona, kao i nešto što bi moglo da bude nova vrsta neurona.

Mapa mozga, koja je besplatno dostupna na mreži, prikazuje 50.000 stanica u tri dimenzije, koje čine 130 miliona sinaptičkih veza, a podaci iznose 1.4 petabajta, što je oko 700 puta veći kapacitet od prosečnog modernog kompjutera, piše Nju sajentist.

„Ova karta je toliko puna podataka da stručnjaci još nisu stigli da je detaljno istraže“, kazao je stručnjak Viren Džain iz istraživačkog centra Gugla u Kaliforniji, i uporedio je s ljudskim genomom koji se i dalje istražuje.

Prema rečima bioloskinje Ketrin Dulak sa Harvarda, na mapi prvi put može da se vidi stvarna struktura velikog dela ljudskog mozga.

Projekt mapiranja mozga pokrenuo je Džef Lihtman sa Harvarda nakon što je za svrhe istraživanja dobio deo mozga 45-godišnjakinje sa epilepsijom otpornom na lekove, a kojoj je uklonjen levi hipokampus, koji je bio izvor njenih napada.

Tom prilikom, hirurzi su morali da uklone i određeni deo zdravog moždanog tkiva koje je prekrivalo hipokampus.

Lihtman i njegovi kolege odmah su konzervirali uzorak mozga, a zatim ga obojili teškim metalima poput osmijuma kako bi pod elektronskim mikroskopom mogle da se vide spoljne membrane svake nervne stanice.

Zatim su izrezali deo mozga na delove debljine oko 30 nanometara, što je otprilike hiljaditi deo debljine ljudske dlake, i elektronskim mikroskopom slikali svaki deo.

Posle toga, celu stvar preuzimaju Džain i njegove kolege iz Gugla, koji su sastavili dvodimenzionalne delove u trodimenzionalni volumen i koji su koristili AI kako bi rekonstruirali izdanke koji povezuju jedan neuron sa drugim i kako bi označili različite tipove stanica.

Tom prilikom, naučnici su duboko u korteksu pronašli tajanstvene parove neurona.

„Dve stanice bile su usmerene u suprotnom smeru na istoj osi. Niko ne zna zašto“, rekao je Lihtman.

Džain i Lihtman bili su deo grupe koja se 2020. založila za mapiranje celog mozga miša na sličnom nivoou detalja.

Za mapiranje celog ljudskog mozga potrebna je količina podataka koja je još 1.000 puta veća, a Lihtman kaže da bi ta baza podataka mogla da se uporedi sa količinom digitalnog sadržaja koji se tokom godine generiše na Zemlji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.