Hamilton: Uz Bajdena moguće rešenje spora BG/PR i Balkan u EU

VAŠINGTON – Viši saradnik međunarodnog Centra „Vudro Vilson“ u Vašingtonu Danijel Hamilton smatra da dolazak Džozefa Bajdena na mesto predsednika SAD povećava mogućnost za konačno rešenje spora između Beograda i Prištine i ubrzanje evropske integracije Zapadnog Balkana.

Hamilton je za Glas Amerike rekao da SAD i EU treba da posvete koordinisanu pažnju preostalom delu „neintegrisane Evrope“ i upozorio da Evropa nikada neće biti celovita i slobodna dok Zapadni Balkan ne bude uključen u glavne evropske tokove.

On poručuje da Bajdenova administracija ima način da otkloni zastoj u evropskoj politici proširenja, koji, kako tvrdi, Kina i Rusija zloupotrebljavaju.

„Predsednik, koji verovatno poznaje Balkan bolje nego ijedan američki predsednik u istoriji SAD, spreman je da sarađuje sa Evropskom unijom o uspostavljanju, kako novog tipa (transatlantskog) partnerstva, tako i pružanja uzajamne podrške“, rekao je Hamilton.

Međutim, kako je naglasio, to podrazumeva da se i zemlje u regionu „bolje uzajamno usaglašavaju“.

U tom kontekstu ocenio je da su zanimljive inicijative, koja već postoje, kao što su ideja o stvaranju „mini-zajedničkog tržišta“ i uspostavljanje „mini-Šengena“.

Takva spremnost za uzajamnu saradnju, kako ja naglasio, dobrodošao je znak u očima SAD.

Hamilton je, takdoje, ocenio da je štetna nedavna izjava bivšeg premijera privremenih prištinskih insttitucija Ramuša Haradinaja da bi „neuspelu“ saradnju sa EU i Beogradom, tzv. Kosovo trebalo da zameni pojačanim nastojanjem za ujedinjenje sa Albanijom.

Istakao je i da je nedavno razgovarao sa liderom pokreta Samoopredljenje Aljbinom Kurtijem, čija će stranka, kako predviđa, pobediti na predstojećim izborima.

„Oni su veoma racionalni po pitanju odnosa sa Srbijom, ali on (Kurti) dugotrajni spor ne smatra i prioritetnim zadatkom. Radna mesta i pravda, kako je rekao, imaju prioritet“, tvrdi Hamilton.

Hamilton je naglasio da on lično ne veruje u perspektivu stvaranja „Velike Albanije“, navodeći da tako nešto ne bi pomoglo da dođe do napretka, već bi predstavljalo „faktor destabilizacije“.

Osvrnuo se i na nedavno uzajamno priznanje Kosova i Izraela i odluku Prištine da otvori ambasadu u Jerusalimu, koja je kritikovana u Briselu.

„Kurti smatra da se najbolji deo tog sporazuma odnosi na uzajamno priznanje. Kosovo se i dalje bori za sticanje šireg priznanja u svetu. Činjenica je i to da je Izrael učinio nešto važno za Kosovo. Jerusalim je nasleđen od Trampa, tamo je preseljena i američka ambasada. Pitanje je da li će tako i da ostane. U međuvremenu, Evropska unija i u ovom slučaju gubi na uticaju, jer nekoliko njenih sopstvenih članica ne priznaju Kosovo. Kakav uticaj EU može da očekuje kada postoje podele u samom njenom bloku?“, upitao je Hamilton.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.