U trendu

Istina o „srpskoj vezi“ i ubistvu novinarke Bi-Bi-Si-ja (foto)

Ubistvo novinarke BBC Džil Dando pre 20 godina nikad nije rešeno, a britanski „Dejli mejl“ objavio je opširnu analizu istrage zločina, navodeći razne teorije među kojima je i da je ju je ubio srpski plaćenik po nalogu Željka Ražnataovića Arkana, kao odmazdu za NATO bombardovanje RTS.

Britanski Skotland Jard je ovu teoriju odbacio zbog nepostojanja dokaza, a ovaj nekad osumnjičeni Srbin dao je prvi intervjuu za „Dejli mejl“ na tu temu.

Predstavljen pseudonimom kao Milan Mitrović, on je priznao da ume da rukuje oružjem, a potvrdio je i da ga je policija ispitivala zbog navoda da je kao plaćenik ubio voditeljku BBC Džil Dando 26. aprila 1999. godine. Rođen u Engleskoj Mitrović (60) kaže da o slučaju ubijene novinarke nikad nije govorio javno.

Kako je ispričao, veći period svog života proveo je u organizovanom kriminalu, četiri puta je bio u zatvoru, a prvu oružanu pljačku izveo je sa 17 godina.

„Dejli mejl“ za njega navodi da je on jedini Srbin koji je još uvek živ i čije ime je pominjano u istrazi o ubistvu novinarke. Kao takav on je personifikacija jedne od najpopularnijih i najdugotrajnijih teorija zavere o motivu ubistva, a to je da je smrt Džil Dando bila čin osvete za učešće Britanije u NATO bombardovanju Jugoslavije, navodi list.

Zbog navodne „srpske veze“ u Operaciji Oksborou, što je kodno ime za istragu o ubistvu Dando, u nju su se uključili MI5 i MI6, unutrašnja i spoljna britanska tajna služba.

Među skoro 1.400 imena mogućih osumnjičenih koja su prikupljena iz različitih izvora, 20-tak je bilo jugoslovenskog porekla.

Britanski detektivi čak su ispitali i čoveka koji je tvrdio da je član grupe „Crna ruka“, one koja je pre jednog veka navodno učestvovala u zaveri za ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

„Dejli mejl“ je sada napravio trodelnu retrospektivu slučaja Dando analizirajući ključne događaje na dan njenog ubistva i koristeći nova svedočenja, kao i prethodno nedostupne policijske i tužilačke dokumente.

List podseća da je 6. aprila 1999. godine Džil Dando vodila emisiju na BBC1 o situaciji na Kosovu i molila za pomoć izbeglicama sa Kosova tvrdeći da je reč o masovnom egzodusu oko 600.000 ljudi.

U noći 24. aprila NATO projektil je pogodio zgradu Radio televizije Srbije, ekvivalent britanskom BBC, navodi „Dejli mejl“. Šefovi NATO rekli su da je stanica gađana zato što je korišćena za emitovanje zapaljive propagande. U napadu je poginulo 17 radnika RTS-a.

Dva dana kasnije Džil Dando je upucana na pragu svoje kuće u Fulamu u Londonu, navodi list i pita se da li su ova dva događaja bila povezana.

Samo par sati nakon ubistva mediji su počeli da govore o mogućoj „srpskoj vezi“.

Takve spekulacije samo su intenzivirane kada je sledećeg dana urednik vesti na BBC Toni Hol dobio telefonske pretnje smrću od strane muškarca koji je imao „istočnoevropski akcenat“.

„Vaš premijer Toni Bler pobio je 17 nevinih mladih ljudi. On je masakrirao i mi ćemo masakrirati. Prva (žrtva) je pala juče (Džil Dando). Sledeća će biti g. Hol“, rekao je anonimni muškarac preko telefona nakon čega je Hol dobio policijsku zaštitu

„Dejli mejl“ je 28. aprila 1999. godine objavio na naslovnoj strani „Da li je Džil ubio srpski plaćenik?“

Kasnije te nedelje navodna „srpska veza“ potkrepljena je otkrćem da je Džil uoči smrti dobila pismo jednog „srpskog izvora“ u kojem joj se poručuje da nije trebalo da moli za pomoć Kosovu.

„Srpska veza“ je postala temelj odbrane u slučaju Berija Džordža, lokalnog mentalno obolelog seksualnog prestupnika kojem se sudilo 2001. zbog njenog ubistva.

Advokat Majkl Mensfild je rekao sudu tada da je Nacionalna obaveštajna služba za kriminal imala dosije koji sugeriše da je ubistvo bila odmazda za bombardovanje RTS.

On je rekao da je nakon napada na RTS „zloglasni srpski gospodar rata i šef podzemlja“ Željko Ražnatović Arkan zatražio ubistvo generalnog direktora BBC-ja, Džona Birta. Kako je on bio dobro zaštićen nakon te pretnje, meta je navodno postala nezaštićena voditeljka Džil Dando.

Mensfeld je rekao i da su obaveštajci identifikovali ubicu kao Jugoslovena koji je stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo iz Nemačke preko Francuske.

Njegova teorija odbačena je na sudu. Džordž je bio jedina osoba optužena za ubistvo Dando. On je i osuđen ali je u žalbenom postupku oslobođen optužbi 2008. godine i tom prilikom njegova odbrana nije pominjala teoriju odbazde sa Balkana.

Šest meseci kasnije, u februaru 2009. policija je dobila dojavu koja je oživela interesovanje za „srpsku vezu“.

Neimenovani izvor tvrdio je da je u septembru 2001. u kafiću u Beogradu, jedan muškarac priznao da je ubio Džil Dando kao i da su mu pri ulasku u bar Portobelo drugi gosti aplaudirali kao „ubici“.

Reč je, o kako navodi „Dejli mejl“, Milanu Mitroviću. On i Arkan bili su jedina dvojica Srba čije su se imena pominjala u novoj istrazi o ubistvu Dando 2014. godine, piše list i podseća da je Arkan ubijen devet meseci posle ubistva britanske novinarke.

Za Mitrovića list piše da je sin srpskih rojalista izbeglih u Britaniju kada su Titovi komunisti preuzeli vlast u Jugoslaviji. Tečno govori engleski i srpski, a kriminalne aktivnosti u Britaniji počeo je u mladosti.

List piše i da je učestvovao u borbama na strani Srba u ratu u Bosni gde je koristio i „poslovne“ šanse nastale opštim haosem.

„Balkan je u to vreme bio Divlji zapad. Srpska enklava bila je najopasnije mesto na zemlji. Ali bilo je to dobro vreme za bogaćenje i za neke ljude taj rat je bio dobar“, rekao je on.

Priznao je da je sa Arkanom imao jedan kratak susret u kafiću u Beogradu.

„Čuo je za mene. Niko se nije kretao u tom delu sveta tada bez njegovog znanja, a ja sam bio prilično upadljiv, Englez koji se pojavio na Balkanu 90-tih godina. Njegov posao je bio da zna sve što se dešava i ko je u njegovoj zemlji“, dodao je Mitrović.

Susret sa Arkanom doživeo je kao ležeran, dodajući da je znao da ga proverava.

„Razgovarali smo o fudbalu i politici. Znao sam da je nekad bio pljačkaš banke. Ali jugoslovenska mafija ima interese svuda u Evropi“, rekao je on.

List navodi da su Arkanovi Tigrovi počinili ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni, ali da je Mitrović insistirao da je Arkan bio „častan čovek… nacionalni heroj koji je prikazivan kao bauk“.

„Tad je bilo popularno bit antisrbin. Ratovi su dobijani tada propagandom. Srbi su bili zlikovci čak i u filmovima o Džemsu Bondu“, pričao je Mitrović.

Arkan, kako je naglasio, nije ga unajmio da ubije Džil Dando. „Posle tog susreta nisam ga više video“.

Za navodnu svoju umešanost u njeno ubistvo, Mitrović kaže da je prvi put čuo kada su dva policajca došla na vrata njegovog porodičnog doma u Engleskoj 2009. godine.

Rekli su mu da pozove broj inspektora u Skotland Jardu što je i učinio.

Detektivi su ga pitali da li ima oružje, a on je odgovorio da ima mnogo „u Bosni“. Potvrdno je odgovorio i na pitanje da li ume da koristi oružje.

„Bio sam ljut i zbunjen. Nisam bio anđeo. Umešan sam u druge stvari, ali nikad u ubistvo nedužne žene. Nije bilo prijatno slušati optužbe za takav gnusan zločin. Bilo je to loše za mene i moju porodicu. Sin mi je tad imao samo godinu dana“, rekao je Mitrović.

Priznao da je bio u baru „Portobelo“ u Beogradu, ali je rekao da mu niko nije aplaudirao kada bi ulazio tamo.

Detektivi su ga pitali gde je bio u jutro 26. aprila 1999. godine, a on im je pokazao svoj stari britanski pasoš.

„Pokazao sam i ulazne i izlazne pečate Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Bio sam u Makedoniji kad je Džil Dando ubijena, a ne u Londonu“, rekao je Mitrović.

Pasoš gde se vidi da je u Makedoniji bio od 19. marta i 13. juna 1999. pokazao je i novinaru „Dejli mejla“.

To je bio dovoljan alibi i za britansku policiju sa kojom više nije imao kontakte povodom ubistva Džil Dando.

„Dejli mejl“ navodi da je policija u istrazi „srpskih veza“ ispitala i bivšeg spoljnopolitičkog urednika BBC-ja Džona Simspona koji je u aprilu 1999. bio u Beogradu odakle je izveštavao o bombardovanju.

On se sreo sa Arkanom na dan kada je Džil Dando ubijena, navodi list. Policiji je rekao da mu je Arkan rekao da nikad nije čuo za Džil Dando i da ga nije interesovalo njeno ubistvo.

Simpson se zapitao i ako su Arkan ili srpski režim hteli da ubije poznatog novinara BBC-ja, zašto nisu ubili njega samog, što bi, kaže, bilo mnogo lakše.

Osim navodne „srpske veze“ u slučaju ubistva Džil Dando, britanska policija ispitala je i druge osumnjičene, ali njeno ubistvo do danas nije rešeno, niti je pronađeno oružje kojim je ubijena.

Mesec dana uoči 20. godišnjice njenog ubistva, „Dejli mejl“ tekst zaključuje pitanjem kakve su šanse da pravda ikad bude zadovoljena.

(Tanjug)

1 komentar
  1. Anonimni

    Zelite pravdu? Upucajte Toni Blera I ostale KRVNIKE !

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike