Italija i Mađarska fokusirale se na evropskog „neprijatelja broj jedan“

Francuski predsednik Emanuel Makron sve češće je na meti „partnera“ iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog približavanja datuma izbora za Evropski parlament, smatraju sagovornici Sputnjika.
Nakon što su američki predsednik Donald Tramp i italijanski vicepremijer Mateo Salvini podržali pokret „Žutih prsluka“ u Francuskoj, i mađarski premijer Viktor Orban označio je Emanuela Makrona kao „neprijatelja broj jedan“.

Naime, Orban je izjavio da Makrona smatra vođom „promigrantskih snaga“ u Evropi i da stoga oseća dužnost da mu se suprotstavi.

„Nema sumnje da je Emanuel Makron važna figura, štaviše vođa promigrantskih snaga. To nije ništa lično, već pitanje budućnosti naših zemalja. Ukoliko se u Evropi bude materijalizovalo to što on želi u pogledu migracije, to bi bilo loše po Mađarsku. Zbog toga moram da se borim protiv njega“, rekao je Orban.

Analitičar Saša Adamović kaže za Sputnjik da će sigurno biti takve retorike i u budućnosti, s obzirom da je ovo izborna godina za Evropski parlament i da će se u maju mesecu održati izbori koji u ovom trenutku imaju mnogo veći značaj nego što su imali u nekim ranijim periodima, „kad se unapred znalo ko će na njima trijumfovati“.

Stvari su se od prošlih izbora radikalno promenile. Pre dve godine je Velika Britanija izglasala izlazak iz EU, na stanje u Uniji je i te kako uticala pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima i, što je najvažnije, evropski suverenistički pokreti su u velikom usponu.

Adamović dodaje da su najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazala da je u Francuskoj stranka Marin le Pen vodeća, a „Alternativa za Nemačku“ beleži uspon i ulazi u sve pokrajinske parlamente u Nemačkoj.

„Očito je da će se borba na sledećim evropskim izborima voditi upravo između globalističkih, promigrantskih snaga koje na simboličnom nivou u ovom trenutku predstavlja francuski predsednik Emanuel Makron, s obzirom da je u međuvremenu moć nemačke kancelarke Angele Merkel u opadanju i ona se bukvalno nalazi na samom kraju svoje političke karijere“, kaže Adamović.

Sa duge strane tog političkog fronta, u simboličnom, ali i u praktičnom smislu, nalazi se vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini, koji vodi antimigrantsku stranku „Liga“, koja je prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja pojedinačno najjača stranka u EU, dodaje naš sagovornik.

„Salvini je svojim delovanjem postao neka vrsta ikone evropskih suverenističkih pokreta i njega i Viktor Orban smatra velikim junakom koji brani Evropu od migranata, odnosno herojem otpora promigrantskoj politici EU“, ističe Adamović.

Orban je u Makronu prepoznao čoveka koji podstiče tu promigrantsku politiku EU i zato nije ni čudno što su i Salvini i Orban podržali proteste „žutih prsluka“ u Francuskoj, jer i oni vide da je neophodno da EU, naročito po pitanju migranata, „mora da napravi zaokret od 180 stepeni“.

Takođe, znaju da je jako važno da na izbore za Evropski parlament francuski predsednik izađe oslabljen, odnosno da i one snage koje Makron u ovom trenutku simbolično predstavlja na evropskim parlamentarnim izborima ostvare što je moguće slabiji rezultat, zaključuje Adamović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je u okolnostima kad se zahuktava neformalna kampanja za Evropski parlament između tzv. liberalnih, mejnstrim snaga protiv suverenističkih, normalno da istaknuti predstavnici ta dva bloka počinju da ukrštaju koplja.

„Orban verovatno slično misli i o Angeli Merkel, ali iz pragmatičnih razloga da se Mađarska, koja je iz ekonomskih i raznih drugih razloga upućena na Nemačku, ne bi zamerala Berlinu, ono što misli generalno o snagama koje oličavaju i Merkelova, i Makron i mnogi drugi u evropskom mejnstrimu, on to sad personalizuje prema Makronu. Reč je o veštom političkom manevru gde se Makron identifikuje sa jednom politikom koja je negativna za Orbana i veliki deo snaga koje predstavlja“, smatra naš sagovornik.

Orbanov napad na Makrona može se smatrati podrškom nacionalnim i suverenističkim snagama u Francuskoj.

U Nemačkoj nije realno da takve snage preuzmu vlast, kaže Anđelković i dodaje da svako jačanje nacional-suverenističkih snaga u Nemačkoj rezultira bližom koalicijom demohrišćana, koji su takođe jedna vrsta mejnstrima, sa socijaldemokratama i zelenima, dakle sa onima koji su još ekstremnije neoliberalni.

„S druge strane, u Francuskoj postoji realna šansa da pokret ’Žutih prsluka‘ u jednom momentu rezultira preokretom i dolaskom na vlast nacional-suverenističkih snaga, tako da Orban fokus svojih aktivnosti zato stavlja na Francusku, jer tamo je realno da dođe do preokreta, da dođu slične snage kakve oličava Orban, dok u Nemačkoj tako nešto ne može da se desi“, zaključuje Anđelković.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.