Izrael formira nacionalnu gardu na zahtev krajnje desnice

Izraelska vlada najavila je formiranje nacionalne garde na zahtev krajnje desničarskog ministra kao dopunu postojećim bezbednosnim snagama.

Dok kritičari tvrde da će se time podriti bezbednosni sistem zemlje, odluka odražava koliko je vlada premijera Benjamina Netanjahua pod uticajem nekada marginalne izraelske krajnje desnice, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Izraelska vlada odobrila je u nedelju stvaranje nacionalne garde, omogućivši time uspostavljanje snaga koje je dugo zahtevao ultranacionalistički ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, ukazuje Fajnenšel tajms.

Premijer Netanjahu obećao je Ben-Gvirovoj ekstremno desnoj stranci Jevrejska moć da će te snage biti osnovane u okviru koalicionog sporazuma njihovih stranaka posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora.

Dok kritičari osuđuju predloženo telo kao „miliciju“, vlada navodi da će nove snage biti zadužene za „nacionalne vanredne situacije“ kao u maju 2021, kada je izbilo nasilje u jevrejsko-arapskim mešovitim izraelskim gradovima, dok je Izrael vodio 11-dnevni rat s palestinskim ekstremistima u pojasu Gaze.

Ben-Gvir, koji je ranije osuđen za podsticanje na rasizam i podršku terorističkoj organizaciji, dugo se zalagao za nacionalnu gardu tvrdeći da je potrebna u borbu protiv bezakonja i za ublažavanje pritisaka na preopterećene policijske snage.

Odobrenje za stvaranje nacionalne garde donelo je pobedu krajnje desničarskom ministru, ali i izazvalo osude izraelskih bezbednosnih zvaničnika koji su upozorili da bi takve snage mogle da destabilizuju zemlju, ističe Vašington post.

Netanjahu je prošle nedelje podržao Ben-Gvirov predlog o nacionalnoj gardi u zamenu za njegovu podršku u jeku nacionalne krize oko planova za reformu izraelskog pravosuđa. Ministar za nacionalnu bezbednost je zauzvrat podržao premijerovu odluku da se zamrzne rad na reformi pravosuđa.

Radi finansiranja nacionalne garde izraelska vlada predlaže velike rezove u budžetu s preraspodelom oko 277 miliona dolara iz drugih ministarstava. Iz Ministarstva odbrane, koje ima najveći budžet, Vlada će, prema procenama, uzeti 85 miliona dolara.

Komesar izraelske policije Kobi Šabtai, u pismu koje je objavljeno u nedelju, ocenio je da je formiranje nacionalne garde „nepotrebno, uz izuzetno visoke troškove koji mogu ugroziti ličnu bezbednost građana“.

On je takođe naveo da bi osnivanje garde moglo da „prouzrokuje veliku štetu unutrašnjim bezbednosnim sistemima zemlje“.

Izraelski državna tužiteljka Gali Baharav-Miara rekla je vladinim zvaničnicima da se predlog o nacionalnoj gardi suočava s pravnim preprekama. Policija, prema njenim rečima, „mora i može da se bavi bezbednosnim problemima bez potrebe za dodatnim telom“.

Kako će izgledati Nacionalna garda i ko će je predvoditi još nije odlučeno. Komisija vladinih zvaničnika bi narednih meseci trebalo da usaglasi detalje i predloži ih na odobrenje vladi.

Međutim, bez obzira kako će garda izgledati, odluka vlade o njenom osnivanju odražava uticaj koji ličnosti poput Ben-Gvira, nekada marginalnog aktiviste, imaju u okviru najdesnije vlade u istoriji Izraela, piše Njujork tajms, ukazujući da odluka takođe nameće pitanje koliku Netanjahu ima kontrolu nad svojom vladom.

Pristalice Nacionalne garde kažu da bi ta institucija poboljšala odgovor države na nerede i Ben-Gvir tvrdi da postojeće policijske snage nemaju kapacitet da obuzdaju šire nemire. On je naveo da bi gardu trebalo da čine i redovne trupe i dobrovoljci koji bi mogli biti pozvani u kratkom roku.

Kritičari međutim strahuju da će nacionalna garda biti korišćena protiv izraelske arapske manjine, koja čini otprilike petinu izraelskih devet miliona stanovnika, kao i demonstranata iz jevrejske zajednice.

Protivnici garde strahuju da bi Ben-Gvir, ako bude direktno zadužen za gardu, mogao da je koristi kao ličnu miliciju, što on poriče.

Ben-Gviru je bilo zabranjeno služenje vojnog roka zbog njegovih ekstremnih stavova i protiv njega je bilo podignuto nekoliko krivičnih prijava.

Osuđen je za podsticanje na rasizam i podršku terorističkoj organizaciji čiji je vođa nastojao da Arapima oduzme izraelsko državljanstvo i zalagao se za segregaciju izraelskih javnih prostora. Do 2020. je u svojoj dnevnoj sobi držao portret Jevrejina koji je ubio 29 Palestinaca na Zapadnoj obali 1994.

On je predložio da se nacionalna garda koristi za borbu protiv krađa s izraelskih poljoprivrednih imanja i za rušenje kuća izgrađenih bez odobrenja vlade. Kritičari kažu da je to usmereno na arapsku manjinu, pošto se obično ruše kuće Arapa koji nemaju dozvolu za gradnju u Jerusalimu i pustinji Negev, dok policijski podaci pokazuju da je nesrazmerno veliki broj Arapa uhapšen zbog optužbi za krađu s poljoprivrednih imanja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.