U trendu

Izveštaj Unmika: Dešavanja na KiM usporila dijalog

PRIŠTINA – U najnovijem izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša o radu Unmika kao glavni politički događaji u prethodnom periodu označeni su vanredni parlamentarni izbori 14. februara i podizanje optužnice Specijalnog suda u Hagu protiv bivših lidera takozvane OVK u novembru 2020.

U izveštaju, koji se odnosi na period od 16. septembra do 15. marta, navodi se da su ta dešavanja usporila dijalog Beograda i Prištine uz pomoć EU.

Gutereš u izveštaju ističe da trajni mir, stabilnost i socijalno-ekonomski razvoj na Kosovu i u regionu zavise od održivog napretka u dijalogu usmerenog na normalizaciju odnosa sa Beogradom.

Kako je naveo, iako pozdravlja jasne izjave obe strane o važnosti unapređenja dijaloga, istovremeno ističe važnost „istinske posvećenosti“ nastavku pregovora na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji vodi Evropska unija.

Kako se navodi, delegacije Beograda i Prištine predvođene glavnim pregovaračima održale su tri runde razgovora na ekspertskom nivou od septembra do marta i to o pitanjima vezanim za finansijska potraživanja i imovinu, a pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka.

„Uprkos spremnosti stranaka da se sastanu i razgovaraju o nerešenim pitanjima, Beograd i Priština tek treba da usaglase svoje stavove, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština“, navodi Gutereš i dodaje da su u obraćanju medijima nakon sastanaka obe strane priznale da imaju suprotstavljene stavove o načinu rešavanja tih pitanja.

Gutereš je naveo da su tenzije eskalirale u novembru zbog kršenja sporazuma o slobodi kretanja i aranžmana o zvaničnim posetama, kada su Beograd i Priština odbili da dozvole zvaničnicima da posećuju područja u Srbiji i na Kosovu u vreme dok su ljudski ostaci iskopavani na lokacijama u blizini Raške u Srbiji.

„Događaji su doveli do apela Evropske unije kosovskim vlastima da poštuju obaveze u okviru dijaloga“, navodi Gutereš u izveštaju.

U izveštaju se pominje i da se Beograd usprotivio ideji „uzajamnog priznavanja“, koju Priština zagovara kao glavni ishod bilo kog sveobuhvatnog sporazuma.

Od ostalih stvari, u dokumentu se pominje i da su sredinom decembra kosovski prenosni sistem električne energije i operator tržišta preuzeli odgovornost od Elektromreže Srbije za prenosni sistem na severu Kosova, što Gutereš ocenjuje kao značajan korak napred u primeni sporazuma o energetici koji je podržala Evropska unija 2013.

Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev telefonom su razgovarali o regionalnoj saradnji u okviru inicijative „mini šengen“, navodi se u izveštaju i dodaje da se Priština nije odazvala pozivu da učestvuje na konferenciji.

Kada se radi o severu Kosova, u izveštaju se navodi da su 29. novembra održani lokalni izbori na kojima je Srpska lista osvojila 90 odsto glasova, kao i da je ta stranka na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 14. decembra osvojila 78 odsto glasova u sve četiri opštine na severu Kosova.

U izveštaju se pominje da su tokom predizborne kampanje lideri pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i Vjosa Osmani posetili mešovio naselje u Severnoj Mitrovici što su stranke kosovskih Srba okarakterisale kao provokaciju.

U izveštaju se, između ostalog, pominje i da se na KiM u prethodnom periodu vratilo 273 pripadnika nevećinske zajednice, koji su bili raseljeni unutar i van Kosova, pre svega 223 Srba, 36 Aškalija, 10 Roma i četvoro Albanaca, kao i da su sudovi na KiM doneli presude u nekoliko slučajeva korupcije i ratnih zločina.

Izveštaj će biti predstavljen na sednici Saveta bezbednosti UN 13. aprila.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.