U trendu

Vatikan trese veliki skandal: Na ivicu bankrotstva ih doveo – Holivud

Vatikan trese finansijski skandal, jer su lica na visokom položaju umešana u višemilionske prevare. Niz afera je doveo do deficita državnog budžeta, koji Sveta stolica pokušava da sakrije, a jedan od razloga su ulaganja u produkciju dva holivudska filma.

„Ovo je tužna, veoma tužna, veoma, veoma tužna situacija“, stihovi iz verovatno najpoznatije pesme Eltona Džona postali su lajtmotiv filma o njegovom životu. Čuveni refren je postao i mračno proročanstvo za Svetu stolicu.

Vatikan uložio pare u dva holivudska filma

Visoki zvaničnici Vatikana iskoristili su prevarantske sheme, ugrožavajući srce rimokatoličkog sveta. Situacija je još ozbiljnija, jer su 4,5 miliona dolara te crkve data na produkciju dva holivudska filma, koji se nisu baš dobro pokazali: „Ljudi u crnom: Internešenel“ i „Roketmen“.

Investicioni fond „Centurion global“, povezan sa Vatikanom, investirao je u niz startapova i energetske projekte u Evropi. Svi su propali. Međutim, to nije omelo najbolje menadžere organizacija da dobiju višemilionske honorare. Nešto novca je pripalo i upravi dve banke.

Sedište „Centurion globala“ se nalazi na Malti, a uprava fonda je usko povezana sa vlastima te ostrvske države. Senka sumnje za korupciju pala je na čitav krupni malteški biznis.

Sada organi za sprovođenje zakona Evropske unije pokušavaju da obnove lanac kojim su išli vatikanski milioni. A sve je počelo u oktobru nakon pretrage u Državnom sekretarijatu Vatikana (Ministarstvo spoljnih poslova te države). Upravo je taj sekretarijat predao upravi fonda „Centurion global“ 78 miliona dolara.

Rupe u državnom budžetu

Državni sekretarijat je pre četiri godine za 25 miliona evra kupio bolnicu u Italiji. Kasnije se ispostavilo da je to bilo urađeno od priloga vernicima. Sam papa Franja je morao da se opravdava za to.

„Šta bih ja uradio sa tim novcem (prilozima)? Stavio ih u fioku? Ne, to bi bila loša investicija“, rekao je papa u novembru.

Kao primer papa je pomenuo fond „Doprinos Svetog Petra“. Prema informaciji zvaničnog sajta Vatikana, organizacija godišnje sakuplja priloge za „siromašne crkvene zajednice“. Nekoliko nedelja nakon toga fond se obrukao, pa je ionako tužna finansijska situacija, koja kao da ponavlja pesmu Eltona Džona, „postala još apsurdnija”.

Američki mediji su utvrdili da fond na pomoć siromašnima troši samo deset odsto od priloga. Veliki deo sakupljenog novca za siromašne, oko 55 miliona dolara, ide na krpljenje rupa u budžetu Vatikana. A one se pojavljuju kao rezultat sumnjivih investicija Državnog sekretarijata.

Ne zna se tačno koliko novca je potrošeno, jer Sveta stolica voli da čuva u tajnosti podatke o svom bilansu. Novinari pretpostavljaju da je deficit u budžetu najmanje države na svetu otprilike 70 miliona evra, uzimajući u obzir administrativne troškove od 300 miliona evra.

Međutim, čak ni to nije bio povod za najoštriju kritiku koju su vernici uputili Vatikanu. Predstavnici nekih krupnih rimokatoličkih dobrotvornih organizacija optužili su crkvene vlasti za prećutkivanje problema. Odmah kada je došao na tron 2013. godine, papa Franja proglasio je kurs za „finansijski oporavak i transparentnost“ Rimokatoličke crkve. Godinu dana kasnije prvi put u istoriji objavljeni su podaci o Banci Vatikana — najzatvorenijem finansijskom sistemu na svetu. Tada je postalo jasno da je za samo 12 meseci banka povećala profit za 26 puta.

Za finansijsku reformu Vatikana bio je zadužen australijski kardinal Džordž Pel. On je uveo novi računovodstveni sistem i oformio je Službu finansijske informacije, koja je proveravala sumnjive finansijske informacije. Zbog svoje upornosti i beskompromisnost i prozvali su ga „kardinal Rambo“.

Sumnjiva presuda

Ubrzo je kardinal Pel preuzeo kontrolu praktično nad čitavim crkvenim novcem i postao drugi čovek Vatikana. U jednom trenutku govorilo se da on može biti naslednik pape Franja, ali u leto 2107. godine sve se srušilo…

U Australiji je započeta masovna istraga o slučajevima pedofilije u koje su umešani sveštenici: ima više od 4.500 ljudi koje su njihove žrtve. Niko nije očekivao da će glavni okrivljeni biti Džordž Pel. Ipak, lokalni aktivisti za ljudska prava skrenuli su pažnju na to da su mnoge epizode uznemiravanja neubedljive.

To nije omelo Vrhovni sud Australije da osudi kardinala na šest godina zatvora. Presudu su doneli iza zatvorenih vrata, a za nju se saznalo tek tri meseca kasnije. I što je interesantno, Vatikan nije lišio kardinala zvanja, samo mu je privremeno zabranjeno služenje.

„Sveta stolica prima na znanje odluku Višeg suda, imajući u vidu da je kardinal Pel uvek tvrdio da je nevin“, Vatikan se oglasio samo tom frazom.

Možda su Apostolskoj palati povezali optužbe protiv kardinala sa činjenicom da je on mogao da naljuti uticajne vatikanske finansijere.

„U Rimokatoličkoj crkvi mnogi sumnjaju u pravednost presude Pelu. Postoje verzije da je istraga vršila pritisak na žrtve, a mediji su napumpali priču i argumenti skeptika su veoma ozbiljni“, ističe istoričar i stručnjak za verska pitanja, izvršni sekretar Rimokatoličke enciklopedije Aleksej Judin.

„Igra bez pravila“

Trenutni finansijski skandal u Vatikanu nije prvi u poslednjih 15 godina, ali je u njega uključeno veoma mnogo igrača. U mahinacijama su učestvovali čak i čelnici Službe za finansijske informacije, koju je formirao Pel, i koji je trebalo da u saradnji sa finansijskim organima Evropske unije spreče kršenje zakona.

„Vatikan je imao svoje računovodstvo u kojem nisu nameravali da se prilagode novim evropskim standardima. Sveta stolica se manje više dobro nosila sa kontrolom svog globalnog bankarskog sistema. A sada (kao rezultat finansijske reforme koja je počela 2014. godine i nakon pojave Službe za finansijske informacije) uspostavljena je moćna finansijska diktatura. U tome je problem“, pojasnio je Judin.

Upravo ta protivrečnost između vekovnih standarda Vatikana i zahteva svetskog zakonodavstva doveli su do oštrih sukoba između raznih grupa finansijskog uticaja u Rimokatoličkoj crkvi. Za sad nema opštih pravila igre, ističe stručnjak za verska pitanja.

„Vatikan pokušava da igra kao i ranije i suočava se sa važnim pitanjem: kako sačuvati svoju autonomiju, uključujući i finansijsku“, zaključuje ekspert.

(Sputnjik)