Kako se služi vojska u Evropi: U šest država važe najstroža pravila

Od 14 zemalja koje imaju vojni rok u šest postoje rigidni modeli vojne obaveze, koji u praksi funkcionišu različito. Ljudska prava se shvataju dosta rigidno, a odbrana zemlje često zna da bude problem prilikom poštovanja prava građana. Razlozi su vojna organizacija, politička, ali i geostrateška situacija.

Rusija ima i regrute i profesionalne vojnike

Najveća i vojno najjača evropska zemlja Rusija ima obavezni vojni rok. Iako se već nekoliko godina najavljuje ukidanje vojne obaveze i profesionalizacija, zbog loše ekonomske situacije regruti i dalje čuvaju Rusku Federaciju.

Vojni rok traje 12 meseci i služe ga muškarci starosti od 18 do 27 godina koji ne ulože ili im se ne uvaži prigovor savesti. Odnosno velika većina mladih ljudi. Dva puta godišnje u aprilu i oktobru po 130.000 ljudi obuče uniformu i služi vojni rok ne samo u vojsci, već i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Graničnoj straži.

Osim obuke, regruti učestvuju i na velikim vojnim manevrima i po tome su jednaki sa vojnicima profesionalcima. Jedino što ne idu u rat. Ruski regruti imaju detaljne informacije o svojim pravima i obavezama, adrese regrutnih centara na sajtu Ministarstva odbrane.

Iako su informacije o strukturi vojske drže u tajnosti, činjenica da oko 260.000 godišnje služi vojni rok, a oko 680.000 napuni 18 godina, govori da većina mladih Rusa ipak ne služi vojsku. Zakon dozvoljava da se vojska ne služi zbog zdravstvenih razloga, postdiplomskih studija, porodice ili krivičnog dosijea.

Ruska vojska ipak nema problema sa ljudskim potencijalom jer dobro procenjuje raspoloženje mladih i broj regruta, a Oružane snage su poželjan poslodavac zbog dobre plate i brojnih privilegija za profesionalne vojnike. Rusija formalno priznaje pravo na prigovor savesti iz ubeđenja ili religijskih razloga, ali činjenica da traje 18 do 21 mesec retko se koji Rus odlučuje za ovu opciju.

Belorusija, mali broj regruta, ali vojska dobro stoji

Jedan od najrigidnijih regrutnih sistema ima Belorusija, ali samo na papiru. Vojsku služe muškarci od 18 do 27 godine i to 18 meseci ako imaju završenu srednju školu ili 12 sa fakultetskom diplomom. Oružane snage Belorusije računaju na lošu demografsku situaciju, ali i na nepopularnost vojske kod mladih.

Godišnje oko 53.000 mladih napuni 18 godina, ali prema zvaničnim podacima koje niko ne krije, 80 odsto ljudi izbegava vojnu obavezu na razne legalne načine. Najčešće iz zdravstvenih razloga, a doskora i zbog studija. Zato je uveden zakon da vojnosposobni muškarci ne mogu da upišu postdiplomske studije bez odsluženog vojnog roka.

Međutim, Oružane snage Belorusije nemaju problema sa prilivom mladih ljudi. Oni koji ne izbegnu vojni rok, ili 11.000 ljudi služe u svim jedinicama, čak i u vazdušno desantnim i specijalnim snagama i učestvuju u velikim vojnim manevrima. Popuna rezervnog sastava, takođe, nije problem jer je poslednjih 20 godina više od 300.000 ljudi služilo vojsku. Civilna služba za prigovarače savesti traje 27 meseci, kriterijumi su veoma strogi i retko se ko odlučuje za ovu opciju.

Ukrajina, vraćen vojni rok zbog ratnog stanja

Vlada u Kijevu ukinula je vojnu obavezu 2012, ali je vrlo brzo vratila 2014, kada su im Rusi zauzeli Krim i počeo rat u Donjecku. Tada je vojni rok trajao 18 meseci i regruti su išli na prvu liniju fronta. Međutim, od 2016. vojni rok traje 12 meseci za sve vojnosposobne muškarce starosti od 20 do 27 godina.

Rigidnost regrutnog sistema u Ukrajini posledica je potrebe da se brani celovitost zemlje i malog broj profesionalnih vojnika. Iako postoje brojni napisi u medijima o hiljadama hapšenja dezertera i vojni sistem je prilično tajnovit, nekoliko podataka govori da većina Ukrajinaca, ipak, odsluži vojni rok.

U poslednjih pet godina oko 900.000 Ukrajinaca je služilo vojsku redovno, dobrovoljno ili je prošlo obuku rezervnog sastava. Retko ko uspe da izbegne vojsku. Samo 2019. godine vojska je podnela 35.000 krivičnih prijava protiv mladića koji se nisu javili u svoju jedinicu. Nisu retki slučajevi da ukrajinski Rusi zbog izbegavanja vojske pobegnu u Rusiju, a oni sa zapada zemlje u Poljsku, Slovačku ili Mađarsku.

Ipak, krajem 2020. godine načelnik Generalštaba ukrajinske vojske je najavio da se razmišlja o ukidanju vojnog roka, s obzirom na to da je popunjenost oružanih snaga profesionalnim vojnicima veoma dobra. Radiće se na stvaranju jakog rezervnost sastava, a svi Ukrajinci će biti obavezni da prođu obuku za reagovanje u vanrednim situacijama i pružanje prve pomoći.

U južnom delu Evrope, odnosno NATO-a, odnosno Evropske unije, postoje najrigidniji sistemi služenja vojnog roka – vojske Grčke, Turske i Kipra u pogledi ljudskih resursa funkcionišu slično vremenu Hladnog rata.

Grčka produžava vojni rok sa devet na 12 meseci

Mladi Grci služe vojni rok u trajanju od devet meseci i Oružane snage Grčke svoju borbenu spremnost zasnivaju na velikom broju regruta. Zanimljivo je da su početkom 21. veka Grci skratili vojni rok sa 12 na devet meseci, zbog masovnog izbegavanja služenja u oružanim snagama.

Skraćeni vojni rok, tradicija, zategnuti odnosi sa Turskom i strogo zakonodavstvo imaju za rezultat da danas mali broj Grka izbegava vojsku. Vojni zakoni dozvoljavaju oslobađanje od vojnog roka u specifičnim ekonomskim, porodičnim i zdravstvenim stanjima.

Više od 90 odsto mladih sposobno je za vojnu službu. Prema podacima iz 2019. godine vojsku je služilo 51.000 mladih Grka, devet meseci u Kopnenoj vojsci i 12 u avijaciji i mornarici. Najviše, 45.000 služi u Kopnenoj vojsci koja raspolaže sa ogromnom količinom tehnike, tenkova, oklopnih vozila, artiljerije.

Rezervisti se povremeno pozivaju na obuku u trajanju do deset dana, kako bi obnovili vojno znanje. Grčka planira da u 2021. godini, zbog zaoštravanja odnosa sa Turskom produži trajanje redovnog vojnog roka sa devet na 12 meseci.

Prigovor savesti se priznaje u Grčkoj, ali su kriterijumi veoma strogi i zbog čega je vlada u Atini na meti kritika boraca za ljudska prava. Civilna služba traje 13,5 meseci.

Turska, plati i izbegni redovni vojni rok

Turska je jedina evropska i zemlja članica NATO-a koja ne priznaje pravo na prigovor savesti i vojnoj obavezi podležu svi vojno sposobni muškarci. Sistem je veoma strog u smislu da se pravila strogo poštuju, princip dobrovoljnosti nije važan, ali je Turska svoju rigidnost prilagodila raspoloženju javnosti.

Obavezni vojni rok traje 12 meseci za mladiće sa srednjom ili osnovnim školom ili šest meseci za one sa fakultetskom diplomom. Vojsku ne služe samo građani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Zbog očuvanja morala i reda u vojnim jedinicama, ali i kako Kurdi ne bi služili vojsku, Turci su napravili sistem da uniformu obuku samo oni koji su motivisani. Ostali moraju da plate 4.400 evra i prođu jednomesečnu vojnu obuku.

Od 680.000 vojno sposobnih muškaraca, 460.000 plati i odsluži jedan mesec na obuci ili teoretskom kursu, a oko 220.000 provede šest do 12 meseci u vojsci. Regruti posle obuke idu u vojne jedinice širom zemlje, pa čak i u Kurdistan na borbene zadatke.

Turska svoju vojnu moć zasniva, osim na velikoj količini borbene tehnike i na masovnoj vojnoj obuci. Aktivna vojska ima 355.000 vojnika, a organizovan rezervni sastav broji 380.000 vojnika. Međutim, vojnu obuku je u poslednjih 20 godina prošlo više od četiri miliona ljudi koji su u slučaju rata posle kratke obuke spremni za borbene zadatke.

Kipar, svi brane otadžbinu

Rigidan, ali prilagođen sistem služenja vojnog roka ima Kipar. Od 2016. godine trajanje vojnog roka je smanjeno sa dve godine na 14 meseci i počela je delimična profesionalizacija vojske. Međutim, ne razmišlja se o ukidanju vojne obaveze.

Vojska, odnosno Nacionalna garda Kipra svoju snagu zasniva na masovnoj vojnoj obuci i regrutima na služenju vojnoj roka.

Više od 90 odsto Kiprana je sposobno za vojsku, godišnje oko 9.000 obuče uniformu, a kako vojska traje 14 meseci, broj regruta se kreće od 10.500 do 11.000. Posle vojnog roka obaveza povremene vojne obuke postoji do 50 godine života. Organizovana rezerva Nacionalne garde broji oko 75.000 ljudi.

Pravo na prigovor savesti se priznaje i civilna služba traje 19 meseci, ali zbog nacionalnog ponosa i straha od invazije sa severa ostrva gde postoji nepriznata samoproglašena turska republika severni Kipar, retko ko ulaže prigovor savesti.

Tako izgleda služenje vojnog roka u zemljama gde su sistemi rigidniji, ali ste videli da u trenutku kada smo duboko zagazili u 21. vek, stroga rigidnost ne može dobro da prođe. Mladi ljudi vole svoje zemlje, mnogi su spremni da služe vojsku dobrovoljno, ali države ipak svoj sistem prilagođavaju i odbrani zemlje, ali i raspoloženju građana, pre svega mladih ljudi.

(RTS)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.