Kako su evropski desničari reagovali na nasilje u Kongresu SAD
Evropski desničarski lideri koji podržavaju odlazećeg predsednika SAD Donalda Trampa osudili su nasilje i upad u zgradu paralmenta u Vašingtonu ali nisu uprli prstom u njega kao u čoveka koji je podstakao izgrednike, ocenio je EUobzerver.
Više hiljada demonstranata upalo je 6. januara u čuveno zdanje na Kapitol hilu nedugo nakon što se Tramp obratio pristalicama ispred Bele kuće odbivši da prizna poraz od izabranog predsednika Džozefa Bajdena i ponovivši da su novembarski izbori bili prevara.
Nasilne nerede u Vašingtonu svet je, kako navodi EUobzerver, doživeokao direktan fizički „napad na američku demokratiju“.
Trampovi evropski navijači, poput jednog od čelnika Alternative za Nemačku (AfD) Tina Črupale (Tino Chrupalla), vodje ekstremne desnice u Holandiji Gerta Vildersa (Geert Wilders) ili italijanskog populiste Matea Salvinija (Matteo Salvini) osudili su postupke demonstranata, ali nisu uspeli da upru prstom u Trampa čije su nedavne izjave i objave na društvenim mrežama obeležene podsticanjem i pozivima na nasilje, podsaknuto dezinformacijama bez osnova.
U medjuvremenu su i drugi evropski saveznici Donalda Trampa, poput populističkog madjarskog premijera Viktora Orbana ili flamanskog nacionaliste Toma van Grikena (Grieken), izbegavali da daju izjave.
Predsednica francuske antievropske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen (Marine) koja je Trampovu pobedu 2016. opisala kao „dodatni kamen u izgradnji novog sveta“, rekla je da Tramp „mora osuditi ono što se dogodilo“ ali je, u isto vreme, postavila pitanja o cenzuri na društvenim mrežama.
„Smatram da u demokratiji imamo pravo da protestujemo i demonstriramo, ali mirno. Svaki čin nasilja koji ima za cilj podrivanje demokratskog procesa neprihvatljiv je“, dodala je.
Čelnik britanske stranke Bregzit Najdžel Faraž (Nigel Farage), koji se hvali svojim bliskim prijateljstvom s Trampom, objavio je na Tviteru da samo „juriš na Kapitol hil nije u redu“ i da bi demonstranti trebalo da odu.
I češki premijer Andrej Babiš, često uporedjivan s odlazećim američkim predsednikom zbog stavova o imigraciji, takodje je rekao da je „ono što se dogodilo (u SAD) neprihvatljivo i (nezapamćen) napad na demokratiju“.
„Četiri života su bespotrebno izgubljena, a temeljni demokratski proces je poremećen. (Tranzicija) vlasti mora biti glatka i mirna“, rekao je.
Takozvani „španski Tramp“, krajnje desničarski čelnik stranke Voks Santjago Abaskal uporedio je dogadjaje u Vašingtonu sa vlastitom zemljom, optuživši španskog potpredsednika da je u prošlosti pozivao demonstrante na juriš na španski kongres i katalonsku vladu za napad na katalonski parlament.
Uprkos tome, takodje je pozvao na obnovu poretka, upozoravajući da „zapadne demokratije moraju pokazati svoju snagu protiv revolucionarnih procesa koje su elite glupo promovisale“.
Slovenački nacionalistički premijer Janez Janša, koji je krajem prošle godine rekao da je „prilično jasno“ da je Tramp pobedio na izborima 2020. pre nego što su objavljeni službeni rezultati, osudio je ružne prizore i nasilje u Vašingtonu, ali sugerišući izjednačavanje s protestima levice.
„Nadamo se da je američka demokratija otporna, duboko ukorenjena i da će prevladati ovu krizu. Demokratija pretpostavlja mirni protest, nasilje i pretnje smrću – sleva ili zdesna – uvek su pogrešni“, napisao je na Tviteru.
U medjuvremenu provladini madjarski mediji lažno su optužili američku Demokratsku stranku za organizaciju nereda, rekavši da je „nakon skandaloznih izbora u novembru predsedništvo Džoa Bajdena donelo totalni haos“.
Bivši šef Evropskog saveta Donald Tusk, rekao je da je to poziv na uzbunu Evropi.“Svugde postoji neki Tramp tako da bi svi trebalo da branei svoj kapitol“, naveo je.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.