Ker-Lindzi: I da postoji krajnji rok za ZSO, ne bi mogla brzo da se formira

LONDON – Profesor na Londonskoj školi ekonomije Džejms Ker-Lindzi izjavio je danas da je krajnji rok Prištini da formira zajednicu srpskih opština samo načelan, jer svakako ne može u tako kratkom roku da se formira, kao i da će čak i ako se sve radi na ispravan način biti potrebno određeno vreme.

On je za Tanjug pojasnio da će mnogo toga morati da se razmotri da bi ZSO bila smislena.

„Čak i tada, mislim da bismo mogli da imamo kašnjenja u implementaciji. Sve ovo je trenutno nejasno. Dakle, reći da to može da se uradi u narednih nedelju ili dve jednostavno mi se ne čini logičnim. Mogu se složiti oko principa, ali sprovođenje u praksu će trajati duže“, rekao je Ker-Lindzi.

Na pitanje da li će međunarodna zajednica uspeti da pomogne u pronalaženju rešenja on kaže i da i ne, ali da će svako rešenje svakako zahtevati međunarodno učešće.

„Dugo sam osećao da će posebno EU morati da podupre svaki sporazum čvrstim koracima za unapređenje njihove integracije u EU. Međutim, takođe mislim da je međunarodna zajednica ponekad ometala napore da se postigne dogovor. Podsećam na razgovore dva predsednika od pre nekoliko godina. Bilo je reči o mogućem dogovoru. Međutim, razočaravajuće je što su neke zemlje to namerno ubile. Na kraju krajeva, mirovni procesi funkcionišu mnogo bolje ako strane mogu da postignu sporazum uz međunarodnu pomoć, umesto da im se nameće rešenje. Ali, naravno, ovo takođe zahteva da strane žele da postignu sporazum“, reko je on.

Upitan da li rešenje može da se nađe mimo evropskog plana, Ker Lindzi kaže da bi trebalo da budemo jasni da evropski plan o kome se trenutno govori nije rešenje već „samo flaster“ koji ne može i neće rešiti problem.

„To je samo privremeno rešenje. U tom smislu, veoma sam kritičan prema tome. Mislim da nedostaje ambicija. U idealnom slučaju, Kosovo i Srbija treba da postignu konačno rešenje. To je ono što mislim da je trebalo da bude cilj u ovoj fazi. Oni moraju da preduzmu velike, teške korake kako bi stavili tačku na ovu situaciju. To je ono čemu sam se nadao da će EU i SAD težiti“, rekao je on.

Prema njegovim rečima to bi zahtevalo mnogo više angažovanja i obećanja EU, možda i više nego što je spremna da da.

„Ali, opet, nadam se da bi dve strane mogle da postignu svoje rešenje. Ovo bi bio daleko jači i održiviji sporazum. Njihova upotreba pretnji, kao što smo videli, samo će ‘nahraniti’ ogorčenost i učiniti svaki sporazum nelegitimnim za mnoge u Srbiji i na Kosovu. Ovo nikada nije dobra situacija“, rekao je Ker-Lindzi.

On tvrdi da će Beograd morati da prihvati nezavisnost KiM, jer, kako kaže, ne postoji logičan način da se Kosovo ponovo integriše u Srbiju i svakako ne pod uslovima koje bi obični ljudi u Srbiji rado prihvatili.

„Kosovo ima skoro dva miliona ljudi. Čak i uz veliku autonomiju, trebalo bi da ima određeni stepen kontrole u ​​centralnoj vladi Srbije. Da li bi obični Srbi prihvatili da se četvrtina poslaničkih mesta u parlamentu odvoji za poslanike – Albanace sa Kosova? Da li bi rado garantovali veliki broj pozicija u državnoj službi? To bi takođe zahtevalo mesta u vladi i verovatno potpredsednika vlade. Zatim tu su svi administrativni elementi. To bi uključivalo jezička prava, uključujući albanski na svim vladinim dokumentima. Zaista mislim da ljudi ovo ne žele. I još će biti tenzija“, rekao je on.

Dodaje da iako mnogi insistiraju da žele Kosovo kao ideju, ne razmatraju realnost.

„Dakle, ako prihvatimo da je nezavisnost najlogičniji ishod, onda se postavlja pitanje šta Srbija dobija zauzvrat? Po mom mišljenju, postoje samo dve realne opcije: neka forma teritorijalnog sporazuma ili dogovor koji će obezbediti da srpska zajednica na Kosovu ima široku autonomiju i da srpskim verskim objektima bude zagarantovana sloboda“, rekao je on.

Na pitanje da li je održiv stav Prištine da bi formiranje ZSO značilo stvaranje nove Republike Srpske on kaže da nije i ističe da zna da postoji mnogo protivljenja ideji ZSO na KiM, jer u velikoj meri mnogi ljudi to zaista ne razumeju.

„Odmah misle da će to dovesti do stvaranja Republike Srpske na Kosovu. Ovo nije slučaj. Autonomija dolazi u mnogo različitih oblika. U Evropi postoje mnoge oblasti u kojima narodi imaju značajnu samoupravu i postoje razni modeli koji se mogu koristiti. RS je samo jedna verzija. Dizajnirana je za sasvim drugačiju situaciju i pod veoma različitim okolnostima. Međutim, čini se da su mnogi na Kosovu opsednuti idejom da će to dovesti do još jedne RS, a neće“, rekao je on.

Govoreći o budućnosti Zapadnog Balkana Ker-Lindzi kaže da region i dalje koči nekoliko ključnih pitanja, od kojih je Kosovo jedno, dok je drugo hronično politički problemi u BiH.

„Mislim da Kosovo može da se reši relativno brzo sa pravom političkom voljom na pravim mestima. Ali mislim da EU takođe treba da da mnogo jasniju posvećenost regionu. Mnogi problemi koje sada vidimo su direktan rezultat osećaja da Evropa nije ozbiljna u pogledu pridruživanja regiona. Naravno, Zapadni Balkan treba da ispuni kriterijume za članstvo i tu nema prečica. Međutim, trenutno nema dovoljno podsticaja da se napreduje. Rešavanje Kosova jednom zauvek bio bi veliki korak napred“, rekao je Ker-Lindzi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.