Kineski svemirski brod – teleskop otkriva kosmičke misterije
Kineski svemirski brod – teleskop, koji bi trebalo da bude lansiran krajem 2023. godine, kako se očekuje, obezbediće čovečanstvu nova znanja o udaljenim galaksijama, misterioznoj tamnoj materiji i tamnoj energiji, kao i prošloj i budućoj evoluciji univerzuma.
Kineski teleskop za svemirska istraživanja, takođe poznat kao Kineski teleskop svemirska stanica (CSST) i svemirski teleskop Suntian je optička opservatorija za astronome stacionirana u svemiru, za istraživanja neba i snimanja opšte mape ili slike neba, piše Sinhua.
CSST je objekat veličine autobusa i dužine trospratnice. Ima otvor blende od dva metra, nešto manji nego svemirski teleskop Habl, ali je površina njegovog vidnog polja 350 puta veća nego kod Habla, rekao je Liu Đifeng, zamenik direktora Nacionalnih astronomskih opservatorija Kine (NAOC), u ekskluzivnom intervju za Sinhuu.
„Vidno polje je površina neba koju teleskop može da vidi u jednom trenutku“, rekao je Li Ran, naučnik na CSST projektu Sistema redukcije naučnih podataka. Hablovo vidno polje je otprilike jedan procenat veličine nokta na dužini jedne ruke, tako da je teleskop, koji ima tridesetak godina, posmatrao samo mali delić neba, dodao je Li.
Prema navodima istraživača, CSST, koji je u izgradnji, ima anastigmatsku optiku sa tri ogledala koja mu pomaže da postigne vrhunski kvalitet slike u velikom vidnom polju.
Takođe, to je teleskop Kukovog van-osovinskog tipa bez prepreka koji, u principu, može postići bolje preciznosti u fotometriji, merenju položaja i oblika pri pravilnom uzorkovanju.
„Ima prednost za istraživačka posmatranja jer može da skenira veliki deo univerzuma prilično brzo“, rekao je Čan Hu, naučnik na CSST projektu Optičko postrojenje.
CSST će biti instaliran sa pet instrumenata uključujući nadzornu kameru. Glavna fokalna ravan kamere je opremljena sa 30 detektora od 81 megapiksela koji će snimati slike i spektre od otprilike 17.500 kvadratnih stepeni neba od srednje do visoke galaktičke geografske širine i od srednje do visoke ekliptičke geografske širine u više opsega, navode istraživači.
Ostala četiri instrumenta postavljena na CSST su projektovana da posmatraju pojedinačne objekte ili mala polja, kao što je mapiranje regiona Mlečnog puta koji formiraju zvezde, dobijanje trenutne boje brzo promenljivih objekata kao što su komete i rotirajući asteroidi, proučavanje koevolucije supermasivnih crnih rupa i galaksija i formiranje zvezda u obližnjem delu univerzuma, kao i direktno snimanje egzoplaneta (ekstrasolarnih planeta) u vidljivom regionu.
CSST će verovatno biti najveći svemirski teleskop za astronomiju u gotovo ultraljubičastom i vidljivom regionu, u deceniji pre 2035. godine, rekao je Čan.
Li je koristio analogiju fotografisanja stada ovaca da objasni mogućnosti CSST-a. „Habl možda vidi ovcu, ali CSST vidi hiljade, sve u istoj rezoluciji“, rekao je on.
Teleskop će tokom svojih normalnih posmatranja leteti nezavisno u istoj orbiti kao i kineska svemirska stanica, ali će održavati veliku udaljenost jedno od drugog. Kina bi trebalo da završi izgradnju svoje svemirske stanice u orbiti do kraja 2022.
Čan je rekao da je teleskop po prvobitnom planu bio projektovan da se montira na svemirsku stanicu, ali bi postojali nedostaci kao što su vibracije, potencijalna kontaminacija, zalutala svetlost i prepreke u pogledu na svemirsku stanicu. Kasnije je usvojen hrabar projekat – stavljanje teleskopa u orbitu svemirske stanice, ali uz njihovo držanje na razdaljini tokom normalnih operacija i spajanje sa svemirskom stanicom kada je to potrebno.
CSST se može spojiti sa svemirskom stanicom radi dopunjavanja goriva i servisiranja prema rasporedu ili po potrebi, što njegovo održavanje čini pristupačnijim od Habla.
Američka svemirska agencija NASA lansirala je spejs šatlove u pet servisnih misija od 1993. do 2009. kako bi izvršila popravke, zamenila delove i instalirala nove instrumente za Habl.
Očekuje se da će CSST početi sa naučnim operacijama 2024. godine s nominalnim vekom trajanja misije od 10 godina, koji bi se u principu mogao produžiti.
CSST će snimiti 40 odsto neba i poslati veliku količinu podataka nazad na Zemlju koje naučnici širom sveta mogu da proučavaju, rekao je Li, dodajući da je njegov glavni cilj da se pozabavi najosnovnijim problemima univerzuma.
Posmatraće više od milijardu galaksija i meriće njihove položaje, oblike i osvetljenost što može pomoći da se objasni kako te galaksije evoluiraju.
„Znali smo da se naš univerzum širi uz ubrzanje i možemo izračunati njegovu trenutnu brzinu širenja, ali još nije poznato šta uzrokuje ubrzanje“, rekao je Li. „Zapažanja CSST-a mogu ponuditi odgovore i otkriti novu fiziku“, dodao je.
Teleskop će takođe moći da pomogne u određivanju gornje granice mase neutrina i da rasvetli misterioznu tamnu materiju i tamnu energiju. Veruje se da to predstavlja veći deo mase energetskog sadržaja univerzuma.
Prilagodljivi teleskop može da preduzme mnogo više intrigantnih studija kao što je crtanje mape galaktičke prašine Mlečnog puta, posmatranje kako supermasivne crne rupe gutaju okolne materijale, istraživanje egzoplaneta i otkrivanje novih neobičnih nebeskih tela.
„Period orbite Urana je više od 80 godina. Habl je vršio opservacije dugi niz godina. CSST bi mogao da nastavi rad na ispitivanju kako se Uran kreće u jednom potpunom periodu“, rekao je Li.
„Teleskop može da dovede kineska istraživanja u optičkoj astronomiji u prvi plan na svetskom nivou i da pomogne u gajenju kineskih naučnika svetske klase“, dodao je Li. „Takođe može da napravi vidljive slike koje oduzimaju dah, omogućavajući javnosti da direktno oseti i razume univerzum“, rekao je.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.