Klauski: Kome treba i kome se obraća Tuđmanov spomenik

ZAGREB – Spomenik prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu, koji je danas u Zagebu otkrila predsednica Kolinda Grabar Kitarović izazvao je velike polemike u hrvatskoj javnosti, jer lik lidera svih Hrvata ni vlastiti sin Stjepan ne može da prepozna.

Kolumnista Tomislav Klauški za portal 24sata.hr ističe da je spomenik Tuđmanu postavljen na platou kod dvorane „Lisinski ne samo da se ne može prepoznati, već je, kako se navodi, teško zaključiti šta bi u današnje vreme taj spomenik trebalo da simbolizuje, kao i kakvu bi poruku trebalo da pošalje.

Osim, naravno, što bi trebalo, dodaje, da posluži „političkim patuljcima“ da se u „histeričnoj predizbornoj kampanji još malo propnu na ramenima ovog političkog ‘ giganta'“.

„Kome se taj Tuđmanov spomenik obraća i šta se njime želi poručiti? Krenimo najpre od formalnosti. Zagrebačka kriza Spomenik Tuđmanu podiže se u gradu u kojem pokojni predsednik nije dozvoljavao ono što je nazivao ‘opozicionom situacijom'“ i podiže ga gradonačelnik (Milan Bandić), koji je gradio SDP dok je Tuđman odbijao da prizna legalne i legitimne opozicione, pa tako i SDP-ove, gradonačelnike“, pita Klauški.

Navodi da se spomenik podiže na godišnjicu „notornog Tuđmanovog govora o ‘žutim i zelenim vragovima'“, ali, podseća se, i na prvu godišnjicu haške presude Franji Tuđmanu zbog zločinačkog poduhvata u Bosni i Hercegovini.

Koliko samo simbolike ima u svemu tome, konstatue autor kolumne i dodaje da tu nije kraj, da simbolika ima još.

Spomenik se, kaže, podiže par sedmica nakon izručenja Ivice Todorića iz Londona, jednog od tajkuna koji je izrastao pod pokroviteljstvom prvog predsednika. Podiže se, napominje, pod vlašću stranke koja se ne tako davno, u mandatu Ive Sanadera, izvinila hrvatskim građanima zbog Tuđmanove vladavine.

Podiže se i u vreme, kako primećuje, kad se u Vukovaru hapse srpski zločinci, čime se ruši Tuđmanov koncept amnestije nakon mirne reintegracije.

„Podiže se godinu dana nakon izbacivanja trga Josipa Broza Tita iz centra Zagreba, što je za Tuđmanovog života bilo izričito zabranjeno“ podseća, takođe, Klauški.

„Nije taj spomenik, dakle, samo estetski užas. On simbolizuje i politički užas koji smo nasledili od njegove vladavine, kao i sve užase koji se sprovode u senci spomenika državniku čije se čak i pozitivno nasleđe nastoji dezavuisati. Poput, recimo, slavljenog koncepta pomirenja. I Tuđman je bio antifašista. Nikada u modernoj hrvatskoj istoriji nije se u društvu zahuktao ovakav ideološki sukob ustaša i antifašista. Istorijski revizionizam uzima maha, omalovažava se nasleđe antifašističke borbe u kojoj je Franjo Tuđman bio aktivni učesnik, ruše se ustavne vrednote antifašizma i ZAVNOH-a koje je Tuđman upisao u hrvatski Ustav“, ukazuje autor.

I to, ističe, čine upravo oni koji se najviše zaklinju u odanost Franji Tuđmanu. A opet, kaže, možda i u tome valja iščitati određenu simboliku: spomenik Tuđmanu otvara se odmah do dvorane „Lisinski“, poprištu održavanja Prvog sabora HDZ-a na kojem je Franjo Tuđman poslao poruku o „NDH kao izrazu istorijskih težnji hrvatskog naroda za državom“.

Kad to danas kaže neko poput Zlatka Hasanbegovića, na njega se udari drvljem i kamenjem, primećuje portal i dodaje da se Tuđmanu, međutim, diže spomenik.

„Nije jasno zbog čega bi se Tuđmanu uopšte podizao spomenik kad njegovi sledbenici ruše ono malo pozitivnog nasleđa njegove vladavine, a Hrvatska se gotovo dvadeset godina pokušava otresti negativnih aspekata Tuđmanove ostavštine“, pita autor i konstatuje da, evo, recimo, otkrivanju spomenika su bili Kolinda Grabar Kitarović, vokalna zagovornica famoznog hrvatskog Zajedništva.

A upavo je Franjo Tuđman godinama radio na sejanju najdubljih podela u društvuna Hrvate i sve ostale, podela između dobrih i loših Hrvata, pođela između nacionalista i „komunista“, između lojalnih Hrvata i „zelenih i žutih vragova“, između HDZ-ovaca i opozicije ….

Primećujei da spisku tih podela naprosto nema kraja, te da je u svakom aspektu svoje vladavine Tuđman kreirao podele: tražio je neprijatelje, huškao na izdajnike, špijunirao političke protivnike, progonio opozucionare i i novinare…

„Gušio je unutarašnju demokratiju i pretvarao Hrvatsku u omraženu, izolovanu i nesimpatičnu državicu. Koja danas, eto, otkriva spomenik osobi koja se spominje u haškoj presudi za zločine u BiH“, piše kolumnista.

Klauški pita šta to zapravo govori o današnjoj Hrvatskoj i kome uopšte danas treba više Tuđman, nakon više od decenije detuđmanizacije, praćene procesuiranjem hrvatskih ratnih zločina koje je Tuđmanov režim zataškavao, praćene borbom protiv korupcije koju je Tuđman utemeljio, praćene istom borbom protiv klijentelizma, nepotizma, gaženja zakona i institucija koje je i Tuđman gazio, a za slobodu medija i manjina koje je i Tuđman ugrožavao.

Ako bi, kaže, spomenik Franji Tuđmanu danas ičemu mogao da služi, ond bi, navodi portal, on svakao trebalo da podsoeća na Hrvatsku kakva ona ne bi trebalo da bude.

“ Recimo, Hrvatsku u kojoj spomenik Tuđmanu podižu gradonačelnik (Milan Bandić) pod optužnicama za korupciju i premijer iz stranke kojoj se još uvek sudi za korupciju i korištenje crnih fondova. Onu koja je izrasla na Tuđmanovim rečima: ‘Imamo svoju Hrvatsku, naša je i biće onakva kakvi sami želimo i nećemo nikome dopuštati sa strane da nam propisuje kakva ta Hrvatska treba da bude'“, navodi autor.

Imamo, ističe Klauški, Hrvatsku iz koje se masovno pokušava pobeći.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike