U trendu

Ko će biti kriv: Pukotina u EU posle pisma Tereze Mej

U foto-finišu do 29. marta, dana izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, umesto da se bar počnu nazirati konture rešavanja problema, situacija se dodatno zakomplikovala.
Zvanični zahtev britanske premijerke Tereze Mej za odlaganjem „bregzita“ do 30. juna stigao je u Brisel. Međutim, čini se da po prvi put posle „referenduma o razdruživanju“ EU nema jedinstven stav. A do „razlaza“ unutar Unije došlo je na liniji Berlin-Pariz.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je spreman da uloži veto na zahtev Britanije za odlaganje „bregzita“, u slučaju da London ne ponudi ništa kao alternativu, ili ako se potencijalnim planom Britanije ugrožavaju institucije EU. Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će se boriti za „uređeni bregzit“ do poslednjeg časa.

Bez obzira na različit stav Berlina i Pariza o „bregzitu“, unutar EU će se stvoriti nekakav zajednički stav, kaže za Sputnjik Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.

On podseća da je forma odgovora EU na zahtev Tereze Mej takva da sve države-članice moraju da se slože o roku za izlazak Velike Britanije i da je dovoljno da samo jedna zemlja bude protiv, pa da EU ne donese odluku.

„Pitanje je da li će Makron unilateralno gurati tu priču do kraja, ili će možda napraviti neku koaliciju sa još nekoliko zemalja koje nisu preterano spremne da udovolje Terezi Mej, imajući u vidu dešavanja u britanskom Parlamentu u poslednjih nekoliko nedelja, odnosno nemogućnost da stvori većinu oko svog plana. Izgleda kao da ne postoji nikakva većina za dogovor i onda to izaziva sumnju u EU čemu produženje od tih nekoliko meseci“, kaže Igrutinović.

Poverenje u Terezu Mej da može da privoli severnoirsku Demokratsku unionističku partiju i desno krilo Konzervativaca, pre svega „Jurop risrč grup“ koja drži čvrsto do svog stava, veoma je upitno.

Istovremeno, čini se da su glasovi u EU bliži Francuskoj nego Nemačkoj sve glasniji. Međutim, „element koji bi trebalo imati u vidu, jeste element javne krivice, odnosno ko će biti kriv ukoliko Britanija izađe iz EU bez dogovora“. Zato su i zvanični Brisel i zemlje-članice vrlo neskloni da ispadnu krivi da su isterali Britaniju iz EU odbijanjem produžetka.

„Ta percepcija i to prebacivanje loptice između Londona i Brisela jedan je poseban element igre na koji bi trebalo obratiti pažnju. Dakle, EU jeste inherentno sklona da to produži, međutim, verovatno će francuski i stav nekoliko drugih država, među kojima je Španija dosta glasna, tražiti jedno dobro i razumno obrazloženje Tereze Mej, zašto će tih nekoliko meseci moći da posluže, imajući u vidu ono što se dešavalo poslednjih nekoliko nedelja u britanskom Parlamentu“, smatra naš sagovornik.

Kad je reč o mogućem „bregzitu“ bez dogovora, Igrutinović kaže da se poslednjih nekoliko meseci čitav niz događaja dešavao „ispod površine“.

Administracije EU i zemalja-članica izdavale su gomilu dozvola za uvoz britanske robe i izvoz u Britaniju unapred, s rokom važenja do kraja 2019. godine, očekujući izlazak bez dogovora, kako bi trgovina i protok roba i novca bio što manje pogođen odsustvom dogovora.

„Pitanje je koliko to može da ublaži čitav efekat. EU je poslednjih nekoliko meseci politički i psihološki pripremljenija na ’no dil bregzit‘ nego što je to Velika Britanija, ali administracije što država-članica, što EU, pa i Londona ipak su u poslednjih nekoliko meseci učinile određene korake, imajući na umu i tu mogućnost. Ne bi li je što je moguće više ublažile i omogućile protok u meri u kojoj je to moguće i nakon 29. marta, ako se desi izlazak bez važećeg dogovora“, ističe sagovornik Sputnjika.

Međutim, neka vrsta ograničenja u trgovini, protoku novca i ispunjavanju prava građana svakako će se pojaviti u slučaju „bregzita bez dogovora“, a na prvi pogled se čini da je EU spremnija na takav ishod i da će Britanija biti na većem gubitku, zaključio je Igrutinović.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike