U trendu

Ko je Aleksandar Dugin

MOSKVA – Aleksandar Dugin, čija je kćerka Darja poginula prilikom eksplozije iza koje, kako se pretpostavlja, stoje ukrajinske službe, jedan je od uticajnijih mislilaca savremene Rusije.

Pretpostavlja se zapravo da je prava meta bio on.

Iako su Dugina brojni zapadni autori i komenatori opisivali kao kao ključnog idejnog saradnika Vladimira Putina, predstavljan je čak kao „Putinov Raspućin“, reč je o tendencioznim i slabo
potkovanim tezama.

Dugin je svojevrsni politički filozof, zapravo geopolitičar, izuzetno plodan autor, koji je prošao više faza, i njegova dela, odnosno ideje nisu lišene kontradikcija. Kako su se političke prilike menjale Dugin je, naravno i u skladu s novim saznanjima, u ovom ili onom smeru korigovao javne istupe.

Poslednjih godina pripisivana mu je uloga u nečemu što se najčešće opisuje kao tajna diplomatija. Navodno je uspešno posredovao u diplomatskim kontaktima u Turskoj, Iranu, verovatno i drugde.

Rođen je u Moskvi, januara 1962. Otac je bio vojno lice i, kako se navodi, bavio se i obaveštajnim radom.

Još osamdesetih, aktivan je u alternativnim grupama koje se nisu mirile s tadašnjom sovjetskom stvarnošću. Nije međutim, držao da je vrednosni model Zapada, oličen u političkom i
ekonomskom liberalizmu, ikakva pažnje vredna alternativa. Naprotiv, čitav njegov idejni razvoj, a autor je više od 30 knjiga, pored svih kontradikcija i različitih mena, ima jasnu konstantu – odbacivanje ključnih vrednosnih kategorija savremenog Zapada, iznad svega liberalizma.

U tom smislu Dugin je imao sličan razvojni put kao Solženjicin, koji je od oštrog protivljenja onome što je oličavao sovjetski model, došao do zaključka da je Zapad zapravo neuporedivo gori.

U prvoj fazi već na samom početku studija posvečhuje se alterantivnim, skrajnutim idejama, istočnjačkim misliocima, u čemu Rusija i inače ima vrlo ozbiljne tradicije, pa i izučavanju misticizma, ezoterije. U to vreme kreće su u krugu ezoterijskog pesnika Evgenija Golovina.

Tim putem nailazi na knjige, nedostupne u javnim bibliotečkim fondovima tadašnjeg Sovjetskog Saveza, francuskog mistika
Renea Genona kao i italijanskog autora Julijusa Evole. Evolu je i prevodio, još ranih osamdesetih.

Tih godina uočavaju ga i sovjetske bezbednosne službe. Privođen je u više navrata, i onemogućen mu je
nastavak studija na prestižnom Vazduhoplovnom institutu. Već tada vrlo je blizak islamskom mistiku Gajdaru Džemalu.

Dakle vrlo mlad Aleksandar Dugin privučen je idejama tradicionalizma, idejnog koncepta koji je
apsolutno odbacio vrednosti modernog Zapada, posebno utilitarnost jednog sveta sasvim okrenutog ekonomiji, i gotovo neosetljivog za onostrano. Zajednička crta tradicionalista je duboka okrenutost mističnom, onostranom, pri čemu se ne pravi bitna razlika između dometa hrišćanskog i islamskog
doživljaja onostranog.

Najčešće su u tom smislu koristi termin – Harmonia Abrahamica. Reč je dakle o izvesnoj intelektualnoj nadgradnji tradicionalnih monoteističkih religijskih sistema. Izraziti predstavnik tog pravca, osim pomenutog Genona, izvesno je francuski mislilac Anri Korben. Na teorijskom nivou,
sledbenike tog kruga najčešće opisuju ako predstavnike perenijalne filozofije.

Na nivou šire političke misli, odnosno geopolitike, Dugin je jedan od najglasnijih zagovornika starih teorija o – narodima mora i narodima kopna. Pri čemu se anglosaksonski svet opisuje kao
tipična „talasokratija“, gde su potisnute sve realne vrednosti, osim ekonomskih interesa, nasuprot narodima kopna, za šta je po njemu primer Rusija, s modelom klasičnih tradicionalnih vrednosti.

Na nivou praktične politike Dugin je bio uključen u nastajanje ili aktivnosti niza političkih grupa još od vremena Gorbačova, počev od pokreta Pamjat, Fronta nacionalnog spasa preko
Nacionalboljševičke stranke, Rodine, pa do Jedinstvene Rusije. Jedan je od tvrdih protivnika Borisa Jeljcina, i među organizatorima je pokušaja rušenja Jeljcina 1993. Pritom se sve vreme aktivno bavi pisanjem, uređivanjem (časopisi Elementi, Mili angel, sajt Cetvrta politička teorija), izdavaštvom.

U ranijoj fazi, recimo knjigom „Hiperborejska teorija“, Dugin zapravo prerađuje nemačke autore u izvesnoj meri bliske nacizmu. Sledi razvojni put (knjige „Konspirologija“, „Misterija Evroazije“, „Konzervativna revolucija“, „Osnovi geopolitike“, „Četvrta politička teorija“ i druge) u kojima je vidna
postupa opredeljenost ka idejama koje su već negovali raniji ruski tradicionalisti, još u međuratnom periodu, otuda evroazijska teorija.

Tvorac tog koncepta je zapravo Nikolaj Trubeckoj (1890 – 1938).

Suština ideje jeste da je za Rusiju okrenutost Evropi pogrešna.

Rukovodio je Centrom za konzervativne studije kao i katedrom za sociologiju međunarodnih odnosa na odeljenu sociologije Univerziteta Lomonosov. Široko je prevođen na desetine jezika. Sam Dugin uostalom navodno poznaje devet jezika.

Iako ga na Zapadu najčešće tumače kao ruskog ultranacionalistu, to je zapravo površan pogled.

Dugin nije ograničen uskim nacionalnim kategorijama, kako se to na Zapadu razume. Reč je vrednosnom modelu koji liberalizam smatra besmislicom, zapravom svojevrsnim opredeljenjem za
ništavilo. Ali Dugin jeste apsolutno posvećen osmišljavanju državnog pravca Rusije, o čemu je sve vreme otvoreno govorio. Još od devedesetih savetovao je više ključnih ličnosti ruske politike od Genadija Seleznjeva, pa do Vladimira Putina. Bilo je međutim takođe perioda kada je naglašavao neslaganje s potezima odnosno politikom koju oličava Putin.

Aktuelni rat na prostoru Ukrajine doveo je razume se do usijanja sve zainteresovane. Dugin nesumnjivo drži da negdašnji sovjetski prostor, najvecim delom jeste, tradicionalno, vekovima, ruska zona. Takav stav uostalom, ne da nije osoben, pre bi se moglo reći da je on gotovo pravilo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)