Korkodelović: Centralnu Aziju s razlogom zovu kutijom dragulja
Uoči samita Kine i pet zemalja centralne Azije, koji će ove nedelje biti održan u Sijanu, spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović ocenio je da se centralna Azija s razlogom naziva „kutijom sa draguljima“ jer je to područje koje beleži daleko višu stopu privrednog rasta od svetskog proseka.
Korkodelović je za Kinesku medijsku grupu (CMG) rekao da u uslovima kada sa jedne strane postoji velika diplomatska aktivnost najvišeg kineskog rukovodstva, koja je počela nakon 20. kongresa Komunističke partije Kine, a sa druge, kako je sam predsednik Si Đinping rekao, najkomplikovaniji međunarodni odnosi u proteklih sto godina, samit u Sijanu bi trebalo da bude veoma značajan,tim pre što se sam skup savršeno uklapa u inicijativu Pojas i put.
Prema njegovim rečima, predsednik Si Đinping nije slučajno pre deset godina obelodanio nameru Kine da uspostavi privredne koridore duž puteva svile baš u Kazahstanu koji je najznačajnija država centralne Azije.
„Područje centralne Azije ne nazivaju bez razloga kutijom sa draguljima. To je područje međunarodne ekonomije koje se prostire na oko četiri miliona kvadratnih kilometara i okuplja oko osamdeset miliona ljudi, a u poslednjoj deceniji je zabeležilo prosečnu stopu privrednog rasta od 6,2 odsto, daleko iznad svetskog proseka“, kaže Korkodelović.
Korkodelović smatra da kineske inicijative vrlo doprinose međunarodnom miru i stabilnosti, jer nasuprot politici konfrontacije, koju sprovode SAD, stoji velika diplomatska aktivnost Kine u cilju postizanja mira a pre svega, kako je naglasio, „plan od 12 tačaka zvaničnog Pekinga za mirovno posredovanje u Ukrajini, ali i tri strategijska dokumenta, odnosno kineske globalne inicijative za razvoj, bezbednost i kulturnu saradnju“.
„Čitao sam reakcije zapadnih analitičara i novinara koji jednostavno ostaju bez daha kada Kina u pet dana objavi tri ključna dokumenta. To može samo da ostvari jedna dugotrajna, civilizacijski utemeljena država sa izuzetno sposobnim kadrovima i dalekovidim liderima kao što su predsednik Si i ljudi iz Komunističke partije Kine okupljeni oko njega“, dodao je Korkodelović.
On je istakao bojazan da Australija i Japan u tom delu sveta nisu usamljeni sledbenici američke politike konfrontacije i da se takvoj politici sve više priklanja Južna Koreja.
Govoreći o desetoj godišnjici Pojasa i puta, Korkodelović je istakao da se svi slažu da je posredi najambiciozniji međunarodni poduhvat na ekonomskom planu u 21. veku.
„Ne samo da je to najambiciozniji, nego se Pojas i put uveliko sprovodi. Kina je objedinila 151 zemlju ili tri četvrtine čovečanstva u okvir te inicijative. Oko 420.000 ljudi je pronašlo posao. Četrdeset miliona ljudi je izvučeno iz siromaštva… To su brojke koje su impresivne i to je, opet, kontrast u odnosu na politiku koju vidimo da na Zapadu sprovode, a koja će, bojim se, biti sve oštrija kako bude dalje suočavana sa izuzetnim uspesima koje Kina sprovodi na ekonomskom planu“, zaključio je Korkodelović.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.