Lideri Velike Britanije i Francuske se sporazumeli o granici, ne slažu se o Bregzitu

Lideri Velike Britanije i Francuske sastali su se u danas i založili za bližu saradnju u odbrani, bezbednosti i o granici pošto Velika Britanija napusti Evropsku uniju.

Ali, predsednik Emanuel Makron je čvrsto poru;io da Ujedinjenom Kraljevstvu ne može zadržati željeni pristup finansijskom sektoru Evropske unije posle Bregzita ukoliko posle izlaska ne bude postupalo po pravilima Unije.

„Ta odluka je na britanskoj strani, ne na mojoj strani“, rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare s britanskim premijerkom Terezom Mej.

„Ako želite pristup jedinstvenom tržištu, uključujući finansijske usluge, izvolite!“, rekao je on. „Ali to znači da treba da doprinosite budžetu i priznajete evropsku nadležnost“.

Velika Britanija i EU tek treba da utvrde detalje svog odnosa posle Bregzita, a o tome imaju duboke razlike.

Mej je rekla da će Velika Britanija napustiti jedinstveno tržište, ali želi sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i za robu i za usluge. Rekla je da će London ostati važan finansijski centar i posle Bregzita.

Ova prva poseta Makrona Velikoj Britaniji od od maju 2017. godine, kada je pobedio na izborima za predsednika Francuske, imala je za cilj jačanje bezbednosnih i veza obaveštajnih službi među ta dva istorijska rivala i suseda, i izgradnju dobre volje dok London pregovara o svom izlasku iz EU.

Mesto sastanka Vojna akademija Sendhrst, jugozapadno od Londona, izabrano je kao znak da je odnos dve najveće vojne sile Zapadne Evrope neće oslabiti kada Ujedinjeno Kraljevstvo napusti EU u martu 2019. godine.

Mej je za gosta iz Francuske priredila u „pabu“ ručak od rakova i belog mesa patke, a potom defile vojnog orkestra Akademije i kraljevske garde, koji je prekinula oluja s gradom.

U medjuvremenu su ministri dveju zemalja na jednodnevnom sastanku potpisali sporazume o nizu pitanja – od istraživanje svemira, do borbe protiv ekstremizma na internetu.

Značajnim gestom, Mej je ponudila milione funti da bi ublažila nezadovoljstvo Francuske zbog sporazuma iz 2003. po kojem je britanska granična kontrola postavljena u severnoj francuskoj luci Kaleu. Taj grad je postao magnet za migrante koji se nadaju da stignu u Veliku Britaniju, a sporazumo se teret mera da ih u tome spreči deli na Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku.

Pored novog sporazuma o boljem upravljanju zajedničkom granicom, Velika Britanija je pristala da plati 44,5 miliona funti za ograde, sigurnosne kamere i druge mere u Kaleu i okolnim lukama na La Manšu. Ali, Francuska želi da Velika Britanija preuzima više migranata iz Kalea, a posebno dece bez pratnje.

Ali, Mej je na konferenciji za štampu odlučno odbila da iznese broj migranata koje bi Velika Britanija preuzela, već je naglasila da treba suzbiti krijumčare ljudi i preduzeti mere da se migranti spreče da stižu do Kalea.

Macron je rekao da će taj sporazum doneti „pametnije i efikasnije upravljanje granicom“ i efikasnije, humanije obradjivanje zahteva migranata.

Velika Britanija je najavila da će poslati tri vojna helikoptera i desetine vojnika da se pridruže trupama Francuske u borbi protiv islamskih ekstremista u afričkoj oblasti Sahela gde Francuska predvodi borbu protiv Al Kaide i džihadista.

Danas su se prvi put sastali šefovi pet glavnih britanskih i francuskih obaveštajnih službi, jer njihove vlade žele veću razmenu informacija. Francuska i Velika Britanija su suočene s nizom napada ekstremista koje usmerava ili inspiriše Islamska država.

Kao podršku Makronu, Velika Britanija podržava Inicijativu Evropske intervencije – multinacionalnu evropsku vojnu silu koju je predložio francuski predsednik. On želi i zajednički evropski vojni budžet i zajedničku vojnu doktrinu.

Zauzvrat, Francuska će 2019. godine poslati trupe da se pridruže borbenoj grupi NATO u Estoniji, pod vodjstvom Velike Britanije, čiji je cilj suprotstavljanje sve agresivnijoj Rusiji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.