Lista svetskih problema koji se čine nerešivim
NJUJORK – Klimatske promene, sukob Izraela i Palestinaca, kraj Evropske unje, nuklearna kriza sa Iranom i postepeni raspad američko-azijskih saveza, pet su globalnih problema koji se pogoršavaju, a moguće je da se rešenja nikad neće pronaći, piše američki časopis „Forin polisi“.
Iako dugo nismo bili svesni uticaja čoveka na klimatske promene, sve je više zabrinjavajućih dokaza negativnih posledica njegovog delovanja. Štaviše, brzina i razmere promena približavaju svet najgorem scenariju. Temperatura će narednih 20 godina nezaustavljivo rasti, a prema studijama stručnjaka UN o klimatskim promenama, procenjuje se da će šteta od toga biti 54 hiljada milijardi dolara.
Prema mišljenju autora teksta, profesora međunarodnih odnosa sa Harvarda Stivena Volta, suočavanje sa ovim izazovom nije lako.
Uvek je teško naterati ljude da se danas žrtvuju za dobrobt budućih generacija, a razvijanje efikasnog globalnog odgovora na globalno zagrevanje biće najproblematičniji politički test za čovečanstvo.
Kao još jedan od problema današnjice, Volt navodi sukob Izraela i Palestine. On tvrdi da je, već skoro tri decenije, ideja o „dve države za dva naroda“ bila standardno rešenje za dugu i ogorčenu borbu između Izraelaca i Palestinaca. Iako ne idealno, smatrano je najboljim kompromisom, ali da su sada sve manje šanse da do tog rešenja dođe. Prema Voltovim rečima, administracija aemričkog predsednika Donalda Trampa odbacila je svaku šansu za mir, postavivši za ambasadora u Izraelu čoveka koji je rekao da Izrael ima tajno oružje – on je „na strani Boga“.
Autor članka tvrdi i da je kraj Evropske unije blizu i da se čini da budućnost zajednice koja je godinama podsticala ekonomski rast u Evropi i pomagala širenju demokratije i toleranciji nakon Hladnog rata, ne izgleda dobro. Velika Britanija će je pre ili kasnije napustiti, a SAD pod Trampom su otvoreno neprijateljski nastrojene.
Populističke anti-EU partije postaju sve popularnije u nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Italiju i Nemačku, a Brisel nije bio u stanju da obuzda neliberalne nacionaliste poput Viktora Orban u Mađarskoj ili vladajuću stranku Pravo i pravda u Poljskoj.
Osim toga, raste i pritisak da se zatvore granice u Šengen zoni, a sve to ukazuje na postepeno udaljavanje od cilja o „još dubljoj uniji“, konstatuje se u tekstu.
EU se, međutim, pokazala mnogo „žilavijom“ nego što su neki predviđali, tako da je moguće da opstane još decenijama bez potpunog sloma, piše autor, ali dodaje da ne očekuje od nje da „cveta“.
Četvrti problem koji „Forin polisi“ pominje jeste nuklearna kriza sa Iranom, odnosno činjenica da je Tramp povukao SAD iz sporazuma koji je za cilj imao da spreči Iran da razvije nuklearno oružje, a zati uveo sankcije Iranu, nakon čega su ponovo porasle tenzije.
Maksimalni pritisak neće srušiti režim, ojačati umerene političare u Iranu ili rešiti bilo koju od razlika koje Vašington ima s Teheranom, tvrdi Volt i kaže da je verovatnije je da će ohrabriti Iran da nastavi s nuklearnim razvojem i na kraju ponovo pokrene program nuklearnog naoružanja.
Poslednji problem na ovoj listi jeste postepeni pad američko-azijskih saveza.
U tekstu se navodi da bi SAD želele da zadrže bezbednosno prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu kako bi sprečile Kinu da postane regionalni hegemon, ali i da utiče na politike zemalja širom sveta.
Međutim, autor podvlači da upravljanje koalicijom koja bi balansirala moć u Aziji neće biti lako, a Trampova administracija je i taj posao ugrozila. Antikineska koalicija bi bila nezgrapna i krhka zato što bi je činile zemlje koje su prilično udaljene jedne od drugih, dalje zato što azijske zemlje ne žele da ugroze svoje ekonomske veze s Kinom, a neke od njih imaju i značajne međusobne sporove. Situacija poziva na vešto i pažljivo vođenje saveza, koje bi SAD mogle da obezbede, kada bi njeni lideri shvatili koliko je to važno, ali Tramp je uradio sve pogrešno, ocenjuje Volt.
„Napustio je Transpacifičko partnerstvo, maltretirao Japan i Južnu Koreju u trgovinskim sporovima i neuspešno flertovao sa Severnom Korejom. Takođe je pokvario i odnose sa Australijom“, piše Volt.
On navodi još neke potencijalno nerešive probleme koje je izostavio sa liste, poput pobede talibana u Avganistanu, rastuće izbegličke krize podstaknute kombinacijom demografije i klimatskih promena, kao i pogoršanje političke polarizacije u Sjedinjenim Državama.
Samo zato što stvari izgledaju turobno, ne znači da se ne mogu pogoršati, zaključuje autor u „Forin polisi“, ali dodaje da se, ipak, nada da nije u pravu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.