KARAKAS – Dok su Francuska, Nemačka, Španija i druge članice EU priznale Huana Gvaida za privremenog predsednika Venecuele, Rusija i Grčka podržale su Nikolasa Madura.
Nakon što je predsednik Maduro odbio zahtev EU da raspiše nove izbore, Gvaido se proglasio za privremenog predsednika Venecuele, uz podršku SAD.
Rusija, koja podržava Madura, optužila je EU da se meša u unutrašnju politiku Venecuele, prenosi BBC.
Maduro je usled pritiska da siđe s vlasti izjavio da ne odbacuje mogućnost građanskog rata.
Gvaido kaže da mu, kao predsedniku Nacionalne skupštine Venecuele, ustav dopušta da privremeno preuzme vlast ako se predsednik smatra nezakonitim.
Rok za raspisivanje prevremenih izbora koji su UK, Španija, Francuska i Nemačka postavile Maduru istekao je u nedelju. Zajedno sa još nekoliko članica EU te zemlje su danas priznale Gvaida za privremenog predsednika.
Iz kancelarije Tereze Mej, britanske premijerke, saopštavaju da se razmatraju „dalji koraci“, uključujući sankcije, ali ne precizirajući koje vrste.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da narod Venecuele ima pravo da „se izrazi slobodno i demokratski“, objavljujući svoju podršku odluci EU.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je na konferenciji za štampu u Tokiju da zemlje EU očekuju da Gvaido sprovede hitne predsedničke izbore.
Premijer Španije Pedro Sančez rekao je novinarima da Venecuela „treba da bude tvorac svoje sudbine“, kao i da „Međunarodna zajednica ima dužnost da osigura da se to desi“, prenosi BBC.
Druge članice EU, poput Grčke, podržale su Madura. Vladajuća levičarska partija Siriza u saopštenju navodi da podržava „zakonitog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura“.
Italijanska vlada sastavljena od Pokreta pet zvezdica i desničarske Lige podeljena je povodom ovog pitanja.
Rusija je optužila zemlje EU da se mešaju u unutrašnju politiku Venecuele i pokušavaju da „legitimizuju uzurpaciju moći“.
Maduro je odgovarajući na rok koji mu je EU postavila izjavio „Mi ne prihvatamo ultimatume ni od koga. To je kao da sam ja rekao Evropskoj uniji ‘Dajem vam nedelju dana da priznate Republiku Kataloniju, a ako to ne uradite, preduzećemo mere’. Ne, međunarodna politika se ne može bazirati na ultmatumima. To je bilo u doba imperija i kolonija.“
Upitan da li bi kriza u Venecueli mogla da pređe u građanski rat, izjavio je da niko ne može sa sigurnošću odgovoriti na to pitanje i da „sve zavisi od severnog carstva (SAD) i njihovih zapadnih saveznika“.
Predsednik Tramp izjavio je da upotreba sile ostaje opcija, nakon čega ga je Maduro upozorio da rizikuje da se ponovi Vijetnam.
U tu zemlju su između 1965. i 1973. godine stotine hiljada američkih vojnika poslate da se bore protiv komunista u skupom i neuspešnom vojnom poduhvatu, koji je rezultirao unutrašnjim nemirima i međunarodnom sramotom, navodi se u tekstu koji je objavio BBC.
Madura, koji je na vlast došao 2013. nakon smrti Uga Čaveza, u njegovoj zemlji optužuju za kršenje ljudskih prava i loše vođenje ekonomije.
U Venecueli je nestašica hrane i lekova, a procenjuje se da je oko tri miliona ljudi napustilo zemlju od 2014. kada je počela ekonomska kriza.
Prema istraživanju Nacionalne skupštine, godišnja stopa inflacije dostigla je 1.300.00% za 12 meseci. Do kraja 2018. cene su svakih 19 dana skakale duplo, prenosi BBC.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com