U trendu

Misterija: Ko je Ruskinja uhapšena u SAD na dan samita u Helsinkiju?

Hapšenje Ruskinje Marije Butine u SAD pod optužbom za špijunažu trebalo je da upropasti svaki potencijalno pozitivan ishod susreta Putin—Tramp u Helsinkiju, kažu analitičari iz Moskve, uz ocenu da se slične stvari nisu događale ni za vreme Hladnog rata.

Glavni naučni saradnik Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka Vladimir Vasiljev smatra da su snage u okviru Trampove administracije koje su se protivile susretu u Helsinkiju, pripremile sopstveni scenario jer su se plašili da će taj susret dovesti do pomaka u u rusko-američkim odnosima.

„Moguće je da su te snage zapravo dobro shvatile Trampove namere i želje, kao i da postoje oni koji su želeli da se samit okonča neuspehom“, kaže Vasiljev i podseća da je nekoliko dana pre susreta objavljen spisak 12 ruskih obaveštajaca koji su navodno bili umešani u tok američkih izbora, a izveštaj na nekih 30 strana trebalo je da odvuče pažnju američke javnosti i medija od susreta dva predsednika u Helsinkiju.

Naš sagovornik u ovom slučaju, kako kaže, vidi obrise situacije s primesama konspirologije. Dodaje i da je, za svaki slučaj, pripremljen i dosije Butine, kao i njeno privođenje. Objašnjava da je ideja bila da kad Tramp izađe s propalog sastanka, Ministarstvo pravde pompezno saopšti da je Marija Butina privedena.

„Plan je bio da se na dan susreta objavi da je Ruskinja Butina uhapšena dan ranije, 15.jula, pod optužbom za špijunažu — odnosno, da nije bila, a trebalo je da bude, registrovana kao strani agent“, kaže Vasiljev.

Butina je prvobitno bila optužena za zaveru, da radi kao strani agent u SAD bez registracije u Ministarstvu pravde, što je standardna optužba za slučajeve špijunaže. Prošle nedelje je optužena da zapravo radi kao agent, a ne samo da je u konspiraciji, zbog čega joj preti zatvorska kazna od 15 godina.

Dmitrij Jurijev, politikolog, rekao je za Sputnjik da se ovako nešto nije dešavalo čak ni za vreme Hladnog rata. Za razliku od situacije sa bivšim ruskim agentom Anom Čapman, u ovom slučaju, prema njegovom mišljenju, radi se o „nekonvencionalnom pristupu“ američkih službi.

„Jedina sličnost je što su u oba slučaja heroine dve lepe devojke. To poređenje pokazuje kojim putem su otišli odnosi Rusije i SAD, odnosno kako su došli do ovog stadijuma. U slučaju Čapmanove radilo se o klasičnoj obaveštajnoj delatnosti koja se svakodnevno odvija u celom svetu. Ona, doduše, narušava zakonodavstvo države u kojoj se odvija, ali to je s druge strane taj element rizika koji je sastavni deo profesije. Ukoliko uhvate špijune, za njih se zauzme država, sprovodi se razmena, i to je manje-više uobičajena praksa“, rekao je za Sputnjik Jurijev.

Što se tiče slučaja Marije Butine, naš sagovornik ističe da je ona osoba prilično poznata u političkim krugovima i da je u pitanju sasvim druga priča u odnosu na slučaj Čapmanove.

„Ovde se radi o narodnoj diplomatiji — Butina je aktivistkinja. Koliko je meni poznato, ona je deo krugova mladih aktivista koji su se pojavili posle 2000. godine — to su članovi Omladinske garde, pokreta ’Naši‘ tako dalje. To jest, to su ljudi koji su realno zainteresovani za domaću politiku, ali i dešavanja u međunarodnim krugovima. Optužbe koje su amirički zvaničnici izneli u vezi s Marijom Butinom nemaju veze sa špijunažom“, izjavio je Jurijev.

On na kraju kaže da je hapšenje Butine prelazak preko „crvene linije“ i prethodno utvrđenih principa koji postoje u međunarodnim odnosima, a koji, kako ističe, funkcionišu čak i između država koje nemaju prijateljske odnose.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.