Mrkić: Samit u Sijenu postavlja pravac daljeg razvoja odnosa zemalja učesnica
Član Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom Ivan Mrkić ocenio je da je Samit Kine i Centralne Azije u Sijenu veliki diplomatski događaj koji će postaviti pravac daljeg razvoja odnosa zemalja učesnica.
U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Mrkić je podsetio da se samit održava 18. i 19. maja u Sijenu koji je početno mesto nekadašnjeg „puta svile“.
Samitom u Sijenu predsedavaće lično kineski predsednik Si Đinping a učestvuju sve zemlje centralne Azije, naveo je Mrkić dodajući da je reč o prvom sastanku na vrhu ovakve vrste i velikom diplomatskom događaju.
Znamo da je Kina pre više od tri dekade uspostavila diplomatske odnose sa zemljama centralne Azije (posle nestanka SSSR-a). Ali, sada će ovaj samit, opšte je očekivanje, utanačiti pravce daljeg razvoja odnosa ovih značajnih zemalja. Na osnovama koje se polako izgrađuju: puna jednakost, međusobno poštovanje i međusobna korist, ravnopravnost i nikakva nametljivost, ocenio je Mrkič dodajući da je to dobra perspektiva za sve koje su iskreno naklonjeni demokratskim odnosima u svetu.
Mrkić je naveo da je prošle godine međusobna razmena Kine i zemalja Centralne Azije premašila 70 milijardi dolara, kao i da je u prvom kvartalu ove godine zabeležen porast od 22 odsto u njihovoj trgovini.
Dodao je međutim da nema sumnje da će na dnevnom redu samita biti i međunarodna i regionalna pitanja, kao i da se očekuje potpisivanje velikog broja dokumenata o daljoj konkretnoj saradnji i mehanizmima za njeno ostvarenje, ali i o strateškom produbljivanju međusobnih odnosa, bez ciljanja na bilo čiju štetu, naročito ne, u bilo kom smislu – trećih zemalja.
Treba još imati u vidu da je i međusobna kulturna saradnja veoma razvijena, posebno kad se zna da je osnovano trinaest kineskih kulturnih centara „Konfucije“ i da oni posluju punom snagom na zadovoljstvo pet zemalja domaćina iz centralne Azije, naveo je.
Mrkić veruje da će na samitu biti reči „i o velikim kineskim mirovnim naporima u cilju prekida ratovanja u Ukrajini“.
„Ogromna energija Kine je stavljena u službu postizanja mira. Pored plana od 12 tačaka, koji je Kina sastavila i objavila na godišnjicu početka oružanog sukoba u Ukrajini, bivši kineski MIP i član Politbiroa KP Kine, Vang Ji prezentovao je mnogim sagovornicima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, a i svetu, taj projekat koji nam se čini veoma vrednim“, navodi se u tekstu.
Mrkić je podsetio i na posetu Evropi specijalnog kineskog pregovarača Li Huija, bivšeg kineskog ambasadora u Moskvi, sa zadatkom da ispita mogućnosti otvaranja mirovnih pregovora o Ukrajini dodajuči da je imao susret i sa (predsednikom Ukrajini Volodimirom) Zelenskim.
Aktivnosti ovog kineskog diplomatskog posrednika usledile su posle ne tako davnog telefonskog razgovora predsednika Si Đinpinga i Zelenskog krajem aprila. Veruje se da će zemlje centralne Azije biti vrlo zainteresovane za ovaj segment skupa, jer su najdirektnije povezane sa posledicama stravičnih događaja u Ukrajini, ukazuje Mrkić u tekstu uoči samita.
Radi se o Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgiziji, Tadžikistanu i Turkmenistanu. Sve ove zemlje su iz raznoraznih razloga vrlo zainteresovane da se stvari smire u Ukrajini. Povezane su istorijski, privredno, pa i geopolitički sa Rusijom. Sav ostali svet, sa malim izuzećima takođe želi sto brže postizanje mira u Ukrajini. Sigurno je da ogromna većina sveta želi mir, a tome u prilog govori i vest da šest afričkih zemalja takođe priprema mirovnu inicijativu za Ukrajinu.
Kinesko pristupanje međunarodnim odnosima očigledno nailazi na razumevanje i poštovanje država-partnera Kine, pa i onih iz centralne Azije. Razumljivo je da Kina ima globalnu ulogu, jer njena moć treba da bude srazmerna njenoj ogromnoj odgovornosti, što mnogi analitičari dubinski osećaju u kineskim sve brojnijim aktivnostima širom sveta, piše Mrkić i dodaje da nema u vidu samo diplomatiju.
Po njegovom mišljenju, izvesno je da će saradnja Kine i zemalja centralne Azije biti produbljena u brojnim oblastima, ne samo privrednim.
„Put svile“ je nekada išao preko centralne Azije, a danas je konkretno zanimanje sve veće za viziju proklamovanu još 2013. o „novom putu svile“ u kojem u punoj meri učestvuje i Srbija, zaključuje se u tekstu i izražava nada da će ove godine biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.