Egzekucija Kim Džong-Nama, polubrata severnokorejskog diktatora Kim Džong-Una, otrovnim sprejom u vazduđnoj luci u malezijskom gradu Kuala Lumpuru, podsetila je na vremena kada su egzekutori različitih tajnih službi eliminisali “državne neprijatelje” metodama kao iz filmova o Džejmsu Bondu.
Iako je takvih ubistva bilo i ranije, prvi slučaj koji je privukao veliku pažnju svetske javnosti bilo je ubistvo Bugarina Georgija Markova u Londonu 1978. godine. Ceo slučaj dobio je ime “bugarski kišobran” jer je ubica Markova na mostu Vaterlo 7. septembra 1978. ubo vrhom kišobrana u nogu i u njega ispucao kuglicu sa otrovom. Markov je preminuo četiri dana kasnije u bolnici.
Istraga je pokazala kako je ubica verovatno bio danski državljanin, obučen u Bugarskoj, a metoda i način ubistva vukli su trag sve do sovjetskog KGB-a. Međutim, i nakon više od trideset godina istražioci u Bugarskoj, kao i u Velikoj Britaniji, nisu uspeli da identifikuju počinioca i podignu optužnicu.
Drugi poznati slučaj je vođe palestinskog Hamasa Kaleda Mešala, koga je u Jordanu, gde se tada skrivao, u septembru 1997. godine, otrovao agent izraelskog Mosada. Agent je otkriven i uhapšen a u zamenu za njegovo oslobađanje Izrael je morao da isporuči protiv-otrov.
Kaled Mešal uspeo je da preživi iako je već bio pao u komu. Sedam godina kasnije, 2004., usledio je čitav niz napada otrovnim sredstvima od kojih su dva završila smrtnim posledicama.
U septembru 2004. godine lider ukrajinaca Viktor Juščenko, koji se na izborima borio protiv proruskog kandidata Viktora Janukoviča, otrovan je dioksinom koji mu je u potpunosti izmenio površinu lica. Juščenkove pristalice optužile su rusku obaveštajnu službu da stoji iza napada. Juščenko se oporavio i pobedio na predsedničkim izborima.
Gotovo istovremeno, u septembru 2004. na letu između Džakarte i Amsterdama, arsenom je otrovan indonezijski borac za ljudska prava Munir Said Talib. Za njegovo ubistvo osuđen je pilot aviona koji ga je navodno otrovao po nalogu indonezijskih vlasti, a presudu suda koji ga je proglasio krivim, poništio je dve godine kasnije indonezijski vrhovni sud.
U novembru 2004. u francuskoj vojnoj bolnici od još uvek nerazjašnjenog uzroka preminuo je palestinski vođa Jaser Arafat. Obdukcija je pokazala kako u Arafatovom telu nema znakova trovanja, ali na ličnim stvarima Arafata pronađena je visoka koncentracija radioaktivnog polonija pa i dalje postoji teorija kako su ga zapravo otrovali izraelski agenti.
Možda najrazvikaniji i medijski najpoznatiji slučaj ubistva trovanjem jeste onaj bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka, koji je ubijen u Londonu u novembru 2006. godine. Litvinjenko je otrovan radioaktivnim polonijem 210 koji mu je ubačen u čaj koji je pio u svom londonskom hotelu. Bivši agent Kremlja bio je na udaru Moskve jer je kritikovao režim i optuživao ga za politička ubistva, posebno Ane Politkovskaje.
Nakon što je završio u bolnici, bivši ruski agent preživeo je u teškim mukama još tri nedelje, nakon čega je preminuo. Nakon što su britanski istražioci potvrdili tezu kako je Litvinenko otrovan radioaktivnim polonijem, svi tragovi vodili su prema Kremlju, ali tmao nisu bili spremni na saradnju pa je odnos između Moskve i Londona ozbiljno poljuljan.
Za ubistvo je osumnjičen Andrej Lugovoj, agent KGB/FSB-a, koji je i sam završio u bolnici zbog radijacije. Istražioci su u njegovom koferu, hotelskoj sobi i u avionu kojim je doputovao u London pronašli tragove radijacije. Lugovoj je zadržan u Velikoj Britaniji koja je odbila da ga izruči Rusiji, prenosi portal Večernji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com