U trendu

NATO i EU potpisali treću Zajedničku deklaraciju

BRISEL – Generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta EU Šarl Mišel su jutros, u NATO sedištu u Briselu, potpisali treću Zajedničku deklaraciju između ove dve organizacije.

Na pres konferenciiji koja je usledila, oni su podržali i pozdravili vojnu pomoć koju su najavili Francuska i Nemačka za Ukrajinu.

“Pozdravljam nove najave od SAD, Nemačke i Francuske koji će da pošalju nove tipove oklopnih borbenih vozila”, izjavio je Stoltenberg i dodao da je posebno važno da to oružje mora takođe da dobije “neophodnu municiju, rezervne delove, trening i održavanje sistema”.

Zajednička deklaracija ima za cilj da pojača saradnju i koodinaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je, kako kaže deklaracija, narušila evropski bezbednosni poredak.

Za Stoltenberga, ova zajednička deklaracija “potvrđuje da NATO ostaje osnova zajedničke odbrane i ključna organizacija za evro-atlantnsku bezbednost. Ali takođe priznaje vrednosti sposobne evropske odbrane koja doprinosi našoj bezbednosti”.

Ovaj dokument je ključna tačka za evroatlantsku bezbednost i stabilnost, a NATO i EU podižu partnerstvo na viši nivo s obzirom na “pretnje i izazove” koji “evoluiraju po obimu i veličini” kako je izjavio Stoltenberg.

“EU i NATO sada su spremni da podignu saradnju na više nivo, a to znači da se okrenu prema rastućoj geo-strateškoj konkurenciji, problemu otpornosti i zaštiti kritične infrastrukture”, ističe šef Alijanse.

“Režim u Moskvi želi drugačiju Evropu, hoće da kontroliše sve susede i za njih demokratija i sloboda su pretnje, a to će imate dugoročne posledice na našu bezbednost. Zato moramo da produžimo vitalnu trans-atlantsku NATO vezu i partnerstvo između EU i NATO i našu podršku Ukrajini”, izjavio je Stoltenberg.

On je pozvao sve zemlje članice EU koje nisu članice NATO pakta, da se pridruže svim zajedničkim inicijativama.

On se nada da će Finska i Švedska uskoro završiti proces pristupanja u NATO i podsetio da se radi o dugom procesu koji traje godinama dok je za Švedsku i Finsku taj proces ubrzan.

Ali je takođe izjavio da Turska, koja još uvek nije ratifikovala članstvo Švedske i Finske u NATO, “ima legitimnu zabrinutosti za bezbednost, zbog toga što je ovaj naš saveznik stradao od najviše terorističkih napada i treba da se pozdravi to što Finska i Švedska rade sa našim turskim saveznikom na tome”.

Šarl Mišel je naglasio da Rusija nije postigla svoje očekivanje da će rat u Ukrajini dovesti do razjedinjavanja država članica EU i NATO i da se desilo suprotno.

„Putin je hteo da bude manje NATO i manje EU, ali se desilo obratno – više NATO i više EU. EU takođe postaje jača i ubrzavamo proces proširenja sa Zapadnim Balkanom, a doneli smo i istorijsku odluku da dodelimo kandidatski status Ukrajini i Moldaviji i Gruziji EU perspektivu”.

Zajednička deklaracija potpisana jutros, navodi da alijansa, „ostaje temelj kolektivne odbrane“ za svoje članice i širu evroatlantsku oblast. I dodaje da NATO i EU prepoznaju “vrednost jače i sposobnije evropske odbrane koja pozitivno doprinosi globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om“.

Ovo je treća Zajednička deklaracija između ove dve organizacije. Prethodne dve su bile potpisane 2016. godine i 2018. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar