U trendu

Nemački list: Rat u Ukrajini i nadmetanje za stratešku grčku luku

 Nemački privredni dnevnik „Handelsblat“ povodom predstojeće privatizacije severne grčke luke Aleksandrupolis piše da je i jedan rusko-grčki biznismen blizak predsedniku Rusije Vladimiru Putinu među ponuđačima za to čvorište koje je i „vojno-strateški važno“.

U dremljvoj, tek elementarno opremljenoj luci Aleksandrupolisa, malog grada sa 58.000 stanovnika, nadomak granice s Turskom, uz nešto ribarskih čamaca i jedrilica, obično pristaje samo trajekt koji vodi do najsevernijeg grčkog ostrva u Egeju, Samotraki.

Ali sada se rat u Ukrajini oseća i tu, piše „Handelsblat“: u četvrtak je uplovio britanski brod „Hartland Point“ koji je iz Sautemptona dovezao u severnu Grčku vojna vozila i vojnike američke vojske, a u subotu stiže 200 metara dug američki autotransporter „Liberti Pešn“ sa još američke ratne opreme. Vozila i oprema se od Aleksandrupolisa do Bugarske i Rumunije prevoze železnicom.

Tako ruski rat protiv Ukrajine naglašava strateški značaj te severne grčke luke, piše nemački list.

Aleksandrupolis ima „ključnu ulogu za stabilnost u regionu“, rekla je Erika Olson, podsekretarka američkog Stejt departmenta 23. februara tokom posete severnoj Grčkoj. Nekoliko sati kasnije počela je ruska invazija na Ukrajinu – podseća „Handelsblat“.

Sada je ta luka pred privatizacijom: država bi da proda 67 odsto akcija lučke kompanije „Alekandrupolis Port autoriti S.A. (OLA)“. Prijave su podnela četiri ponuđača, a na jednu, piše list, treba obratiti pažnju jer je „politički eksplozivna“: na ponudu Lučke kompanija Soluna (ThPA).

Skoro 72 odsto akcija u ThPA drži „Beltera Investments Ltd.“, kompanija koja pripada poslovnoj imperiji rusko-grčkog oligarha Ivana Savidisa. Magazin „Forbs“ procenjuje imovinu Savidisa na neto vrednost od 1,6 milijardi dolara. Po tome je na 80. mestu rang liste najbogatijih Rusa. Za tog 63-godišnjaka kažu da ima dobre veze sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom.

Koliko je poznato, Savidis koji ima i grčki pasoš, još nije ni na jednoj listi sankcija. Ipak, stvar je politički eksplozivna, piše list.

U članku se objašnjava da je najveća grčka luka, Pirej, pod kontrolom Kine otkako je njena državna kompanija „Kosko“ preuzela većinski udeo u lučkoj kompaniji OLP 2016. godine, a u Vašingtonu se sve više pažnje poklanja tome kome će biti dodeljen ugovor za luku u Aleksandrupoliju.

SAD i dalje imaju velike planove za tu luku, a ambasador SAD u Grčkoj Džefri Pajat poslednjih godina nije toliko često posećivao nijedan drugi grčki grad koliko Aleksandrupolis – primećuje nemački list.

Početkom decembra 2021. godine, američke oružane snage prevezle su u Aleksandrupolis 150 jurišnih helikoptera, nekoliko stotina tenkova i druge vojne opreme u okviru operacije „Atlantik Risolv“ koja se vodi godinama, još od prve ruske intervencije u Ukrajini 2014. godine.

„Stalno rastuće vojne aktivnosti pokazuju sve veću stratešku ulogu te luke za Grčku, SAD i region“, rekao je američki ambasador Pajat.

Stoga je ambasador zadovoljan što su tu i „dva jaka američka ponuđača“ za luku Aleksandrupolisa. To su „Kintana Infrastrakčer end Divelopment“ iz Hjustona, u Teksasu, i konzorcijum „Internešnel Port Investments Aleksandrupolis“, u koji su uključeni američka kompanija za upravljanje imovinom „Blek Samit Fajnenšal Grup“, „EFA Grup“ i grčka građevinska grupa „GEK Terna“.

Četvrti ponuđač za Luku Aleksandrupolis je grčko-francuska grupa preduzeća, na koju se ne obraća toliko pažnje kao na ostala tri.

Zainteresovani treba da obavezujuće ponude dostave do 5. maja, a prodaja bi mogla biti gotova do kraja ove godine.

I u Moskvi se pomno prati ta privatizacija, piše „Handelsblat“.

Tako se portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu grčkom TV kanalu „Antena“ već žalio da SAD preko Aleksandrupolisa masovno dovoze vojnu opremu za istočnu Evropu i Ukrajinu.

Ali Aleksandrupolis nije samo vojno važan za Amerikance kao tačka za vojne operacije na Balkanu i u crnomorskom regionu, piše list: grčko-bugarski konzorcijum upravo tamo gradi dva terminala za skladištenje i regasifikaciju tečnog prirodnog gasa (LNG).

Aleksandrupolis će tako „imati sve važniju ulogu u energetskoj diversifikaciji Evrope“, kaže američki ambasador Pajat. Grčka već dobija oko polovine svog LNG-a iz SAD.

Amerikanci su tim više uznemireni što posle ulaska u vlasništvo Luke Solun, biznismen Savidis sada poseže za još jednom grčkom lukom. Taj „oligarh“ je svoju prijavu za Aleksandrupolis podneo u oktobru 2020, ali zbog ruskog rata protiv Ukrajine, na nju se sada gleda drugačije.

Savidis je rođen u Gruziji 1959. godine kao sin „pontskih“ – crnomorskih, manjinskih Grka. Posle studija ekonomije na Univerzitetu u Rostovu, postao je direktor fabrike duvana u Rostovu 1993. godine, a kasnije je preuzeo kompaniju za menadžment i osnovao investicionu kompaniju Agrokom. Od 2003. do 2011. Savidis je u Dumi bio poslanik Putinove partije Jedinstvena Rusija.

Svoje aktivnosti u Grčkoj počeo je 2012. godine kupovinom fudbalskog kluba „PAOK“ u Solunu, a 2013. je dobio grčko državljanstvo. Sada poseduje luksuzni hotel „Makedonija Palas“ u Solunu, odmaralište Porto Karas na poluostrvu Halkidiki i fabriku duvana „Sekap“, po prodaji treću po veličini u Grčkoj. Savidis je 2017. godine, zajedno s firmom „Dojče Invest Ekviti Partners“, kupio većinski udeo u Lučkoj upravi Soluna u okviru privatizacije.

Iste godine kupio je grčki dnevni list „Etnos“ i privredni list „Imerisija“. U njegovom medijskom portfoliu je i grčka televizijska stanica „Open TV“, poznata po izveštavanju naklonjenom Rusiji.

Početkom marta Ambasada Rusije u Atini optužila je grčke medije za „dezinformacije“ o dogadjajima u Ukrajini i za „antirusku propagandu“. Ambasada je na Tviteru istakla program „Open TV“ i preporučila Grcima da gledaju taj Savidisov kanal ako žele da vide „bilo šta osim lažne propagande o situaciji u Ukrajini“.

Tom intervencijom ruske ambasade, dugogodišnje pitanje u Grčkoj o tome kakvu ulogu igra Savidis i kakva bi mogla biti njegova stvarna misija, dobilo je novu aktuelnost – zaključuje „Handelsblat“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar