„Novi karantin nije potreban, ne podležite masovnoj histeriji“

Najpoznatiji nemački virusolog Hendrik Štrek, direktor Instituta za virusologiju u Bonu, usprotivio se novom zatvaranju i uvođenju karantina zbog pandemije virusa korona. Štrek je svim zemljama koje se suočavaju sa novim talasom zaraze i kreću u smeru uvođenja novog karantina, poručio „smirite se, ne podležite sveopštoj masovnoj histeriji“.

„Vreme je da se prekine sa lažnim uzbunama. Virus možemo nadmudriti koristeći naše znanje. Kovid-19 će sa nama biti veoma dugo i moramo da naučimo kako da živimo s njim. Ne možemo da prekinemo naše normalne živote i da se sve paralizuje“, izjavio je Štrek, koji je bio zagovornik uvođenja karantina u prvom naletu zaraze, piše britanski „Telegraf“.

Prema Štrekovom mišljenju, virus sada predstavlja manju opasnost iz niza razloga, te sada moramo da vučemo „odmerene poteze koji zahtevaju hladnu glavu“.

„Ne omalovažavam virus, ali ga ni ne preuveličavam. Moramo da nađemo odgovarajući balans“.

Štrek misli da su promene u ponašanju ljudi imale snažan uticaj na razvoj pandemije.

„Ljudi sada drže distancu, te se zaražavaju manjim dozama virusa, pa su im i kliničke slike blaže. Doze virusa su smanjene i zbog bolje higijene i mera kao što je nošenje maski. To je teško dokazati, ali imali smo istraživanja s drugim virusima čiji rezultati upravo ukazuju na to“, rekao je Štrek i ukazao da nije dovoljno samo gledati koliki je broj novootkrivenih slučajeva, već i koliko ima pacijenata u bolnicama, a posebno na intenzivnoj nezi.
Nemački virusolog kaže da sada sa sigurnošću možemo reći kako velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze, ali da se sa slučajevima kao što je odlazak u prodavnicu ili kod frizera „može upravljati“.

Prema mišljenju Štreka, najbolji put borbe protiv virusa korona je pravovremeno testiranje, praćenje kontakata, visoka disciplina, dobra saradnja sa lekarima, ostajanje kod kuće ljudi koji su bolesni.

Štrek predlaže i uvođenje sistema semafora, prema kojim bi se uvodile lokalne mere u područjima gde se situacija pogoršava i gde su bolnički kapaciteti popunjeni. Sličan sistem uveden je u Austriji.

Hendrik Štrek je tokom prvog talasa pandemije sproveo veliko istraživanje o koroni u nemačkom gradu Hajnzbergu, gde je otkrio da je stopa smrtnosti među inficiranima 0,37 odsto.

Štrek sada smatra da se ta stopa smanjila na 0,3 odsto zahvaljujući novim metodama lečenja.

On takođe smatra da nisu tačne tvrdnje kako ljudi koji prebole kovid gube imunitet vrlo brzo.

„Širom sveta zabeleženo je više od 30 miliona slučajeva korone i samo dva slučaja reinfekcije. To govori da mora postojati trajniji imunitet. Znamo iz iskustva s drugim virusima korona da zaštita na osnovu antitela traje godinu ili dve, a ako posle toga obolite ponovo, imate delimični imunitet zahvaljujući T-ćelijama i simptomi neće biti teški“, tvrdi Štrek i dodaje da je kolektivni imunitet već možda dostignut u Švedskoj ili Njujorku.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.