U trendu

Nude nešto drugo? Pomoći Balkanu da ne uđe nikada u EU

Makron i Francuska se nalaze u manjini prema Evropskom parlamentu po čitavom nizu pitanja, od kojih je jedno od najvažnijih — blokiranje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije. Zato je Francuskoj potreban nov, proaktivan pristup.

Ovako Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije za Sputnjik komentariše medijske napise da je Francuska pokrenula nezvanične diplomatske konsultacije da se pojedinim zemljama Zapadnog Balkana umesto punopravnog članstva ponudi — privilegovano specijalno partnerstvo.

Naime, kako prenose banjalučke „Nezavisne“, prema francuskom predlogu zemljama Zapadnog Balkana bili bi ponuđeni finansijska pomoć, posebni aranžmani za pristup evropskim tržištima i druge pogodnosti u zamenu za „tiho odustajanje“ od punopravnog članstva.

Osuda blokade
Gajić navodi da je Evropski parlament velikom većinom glasova usvojio rezoluciju u kojoj se zahteva da se nastavi politika proširenja prema Zapadnom Balkanu i gde se blokada tog procesa od strane pojedinih članica decidno osuđuje kao nešto što je kontraproduktivno.

„Sa druge strane vidimo i da Sjedinjene Američke Države takođe u svojim diplomatskim aktivnostima kritikuju Brisel i Evropsku komisiju, jer smatraju da njihova politika ide na ruku ruske politike na Balkanu, koja se posmatra u ključu ’malignog uticaja‘ i ’igranja na podele‘, kako bi se sprečila pristupanja u Evropsku uniju i NATO. To vidimo iz izjava specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Metjua Palmera“, objašnjava Gajić.
Francuska se zato, dodaje naš sagovornik, nalazi pod pritiskom i traži odgovarajući način, strategiju da odgovori na te optužbe da je ona ta koja EU dovodi u nezgodnu poziciju na prostoru Zapadnog Balkana, odnosno da je kriva za nedavanje datuma za pretpristupne pregovore Skoplju i Tirani.

Proaktivna uloga
Pritom, napominje Gajić, ne radi se samo o Francuskoj, već i o Holandiji i Belgiji.

„Međutim, Pariz sada pokušava da ne bude pasivan pred tim optužbama i da ponudi neku afirmativnu poziciju koja bi zamenila situaciju u kojoj te države ne mogu da pristupe EU kao kandidati u klasičnom pretpristupnom procesu, odnosno kroz pregovore i otvaranje poglavlja. Francuska, dakle, pokušava da igra proaktivnu ulogu, da im u bilateralnim sporazumima ponudi neke drugačije aranžmane kojima bi te države bile do daljeg zadovoljene, umesto klasičnih pretpristupnih pregovora. Dakle, kao što se u tekstu ’Nezavisnih‘ navodi, te države bi zauzvrat dobile eventualnu finansijsku pomoć i neke privilegije u trgovinsko-carinskim odnosima“, kaže Gajić.

Tvrdi Makron
On napominje da je pitanje da li bi ta ponuda bila jednaka prema svim državama, ili bi pak različite države mogle da sa Francuskom ispregovaraju različite aranžmane, a koje bi potom Francuska predložila Evropskoj uniji i tako odgovorila na aktuelne kritike većine članica.

„To naravno znači da Francuska ne odustaje od svog tvrdokornog stava i da želi da ostane na ovim pozicijama, odnosno da se pregovori ne otvore ni na evropskom samitu na proleće iduće godine. Naime, Makronov principijelni stav, kao i nekih drugih stranaka koje su ušle u Evropski parlament i koje čine jednu značajnu grupaciju, jeste da u ovom trenutku, do reformisanja Evropske unije, ne treba ići na politiku proširenja ni prema Zapadnom Balkanu, niti na neku drugu stranu. Ovo je, dakle, njihov način da se suprotstave optužbama i poruče da oni ne ostavljaju taj prostor nezaštićen i otvoren za neke navodne problematične uticaje, već da ne žele da te zemlje uđu u pregovore iz razloga transformacije Evropske unije, a da im do tada nude nešto drugo“, ukazuje Aleksandar Gajić.

EU u više brzina
Prema njegovim rečima, iako je nepoznanica da li će se EU uopšte reformisati i kada, treba imati na umu da ovaj francuski predlog ne znači da se pomenutim zemljama nudi „Evropa u više brzina“.

„Ta sintagma ’više brzina‘ tiče se transformacije same Evropske unije, odnosno postojećih članice unutar Evropske unije, gde bi neke od njih činile neki ’prvi krug‘, jezgro EU, koje bi predstavljale pre svega Francuska, Nemačka, zemlje Beneluksa i eventualno Italija, ukoliko na vlasti nije koalicija koja je neprijateljski nastrojena prema federalizaciji Unije. Ove druge zemlje — i mediteranskog basena, a naročito srednje i istočnoevropske zemlje, bi bile neki drugi i treći krug u toj ’Evropi sa više brzina‘. Sa druge strane, zemlje koje nisu ni ušle u članstvo EU, dakle koje su u pristupnim pregovorima ili sa njima pristupni pregovori još nisu započeti, bile bi neki četvrti ili peti krug spoljnih članova, sa kojima bi EU imala neke posebne aranžmane u vidu privilegovanog partnerstva. To je u principu suština ovog predloga koji iz Francuske sada dobijamo u nekim osnovnim naznakama“, primećuje naš sagovornik.

Aleksandar Gajić zaključuje da ostaje da se vidi šta se zapravo konkretno nudi zemljama Zapadnog Balkana i da li se u bilateralnim pregovorima može dobiti manje ili više, odnosno da li i u kom pravcu se te ponude mogu modifikovati.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Kolko mi se cini a i siguran sam SRBIJA zemlja SRBA i OSTALIH se nalazi u RIKVERC brzini u odnosu na EU koji je u „restauraciji-prestrojavanju ,kali vec“ ili ti srpski receno u RASPADANJU tako da mi u tim brzinama necemo imati DUGOVE ZA NJIHOVO GVOZDJE!A sto se Francuske tice treba prvo sa sOBOM a onda sa Srbijom da resi koliki je NJIHOV UDEO u bombardovanju SRBIJE i to plate pa onda da nude nove „igranke“ ,o kojima cemo tek tada razmisljati.SRBI NIKAD NE ZABORAVITE 17 ZEMALJA JE UNISTILO PRIVREDU SRBIJE SAD BI I DA JE POROBE !

Napišite komentar