Od Amerike zavisi da li će biti nuklearnog rata

Diplomatija će se nastaviti svojim tokom. Rusija, Iran i Turska će u trilateralnom formatu nastaviti da razgovaraju o sirijskom sukobu, a na terenu, kako sad stvari stoje, američki napad neće ništa promeniti.
Američko, britansko i francusko bombardovanje Sirije bilo je vrlo ograničenog obima i praktično nije pogođeno ništa što bi iole izmenilo stanje na terenu, tako da se tu, prema tumačenju Vladimira Trapare sa Insituta za međunarodnu politiku i privredu, ne javlja potreba da Rusija reaguje vojno.

Ako bude još napada…

Sad ostaje da vidimo da li će iza ovog napada uslediti još neki i ukoliko bi Amerika nastavila sa napadima i počela da menja stanje na terenu tako da nanese određene gubitke u tehnici i ljudstvu sirijskoj vojsci, Trapara je mišljenja da bi Rusija morala da reaguje i da to spreči i svede na meru koja neće prouzrokovati da ona počne da gubi ono što je dosad ostvarila u Siriji.

„Nadam se da neće biti potrebe za tim i noćašnji napad smatram nekom vrstom opipavanja pulsa Rusije, koja, srećom, nije ishitreno reagovala i ne ide na eskalaciju sukoba bez preke potrebe i mislim da će tako biti i nadalje. Tek kad bi Amerikanci prešli tu crvenu liniju i počeli da nanose gubitke sirijskoj vojsci, možda i samim Rusima, ako bi menjali stanje na terenu, onda bi se pojavila potreba da Rusija reaguje“, rezonuje on za Sputnjik.

Sukob Amerike i Rusije odvija se relativno daleko od primarne zone njihovog geopolitičkog sukobljavanja, što je, prema Traparinom mišljenju, Istočna Evropa i na tom tlu je malo verovatno da može da dođe do rata Rusije i SAD baš zbog toga što postoji nuklearni činilac.

„Vrlo lako bi bilo koji sukob, oko Ukrajine na primer, čak i malog intenziteta mogao da eskalira ka nekom širem sukobu koji bi uključio upotrebu nuklearnog oružja. Međutim, čini mi se da to u Siriji nije slučaj baš zato što se ona nalazi pomalo skrajnuto od te primarne zone geopolitičkog sukoba i tu Rusija i SAD mogu sebi da priušte neku vrstu ograničenog sukoba. Što ne znači da će do tog sukoba i doći jer bi sam konvencionalni sukob gde bi stradali američki brodovi, ruske baze u Siriji i tako dalje, bio jako skup za obe supersile, ali i za samu Siriju i njeno stanovništvo“, precizira Trapara za Sputnjik.

Vašington neće uvlačiti Iran u sukob

Odgovornost je pre svega na Americi, od čijih daljih poteza, ističe analitičar, zavisi da li će Rusija morati da reaguje i da li će doći do eskalacije sukoba.

Reakcija Irana u ovom slučaju je očekivana jer su tamošnji zvaničnici i najavljivali da se protive bilo kakvom napadu SAD i da će ukoliko iranske snage na terenu budu ugrožene reagovati, podseća Trapara. Što se tiče Turske, kaže, ona jeste pozdravila napad, ali je to prema njegovom mišljenju čisto verbalno pozdravljanje.

Turska je poodavno nezavisan igrač u Siriji, dakle deluje potpuno samostalno od SAD u skladu sa sopstvenim interesom, sporazumeva se sa Rusijom mnogo bolje nego što to čine Amerikanci, pa je zato Trapara mišljenja da ukoliko bi došlo do neke eskalacije i otvorenog rusko-američkog sukoba u Siriji, da se Turska ne bi stavila na stranu Amerike, odnosno bila bi neutralna. To automatski znači daleko povoljniju poziciju za Rusiju što se tiče ishoda tog sukoba.

„Smatram da će ovo što se dešava u Siriji i ostati ograničeno na Siriju. Ne vidim neke implikacije za širi region. Činjenica jeste da su razni analitičari, pogotovu sa Zapada, govorili o mogućnosti da SAD nakon započinjanja napada u Siriji krenu i sa nekom akcijom protiv Irana, ali bi prema mom mišljenju to bila vrlo rizična akcija za koju ne postoji realno opravdanje. Ne postoji za to nekakav izgovor kao u ovom slučaju navodni napad hemijskim oružjem. Tako da ne verujem da bi Amerikanci išli na tu eskalaciju“, analizira Trapara.

Diplomatija će biti nastavljena svojim tokom, konstatuje taj analitičar, Rusija, Iran i Turska će u svom trilateralnom formatu nastaviti da razgovaraju o sirijskom sukobu, a na terenu, kako stvari stoje, taj američki napad neće ništa promeniti.

„Sirijska vojska sa svojim saveznicima trenutno je na jako dobrom putu da ostvari svoje ciljeve i obezbedi za sebe najveći deo teritorije zemlje“, zaključuje Trapara.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike