Otkrivena stravična TAJNA nesreće trajekta „Estonija“ (video, foto)

Na dan komemoracije žrtvama potapanja trajekta „Estonija“, premijer baltičke republike Jiri Ratas na posebnoj konferenciji za štampu najavio je potrebu za novom istragom katastrofe koja se dogodila pre više od četvrt veka.

Razlog za iznenadnu izjavu političara bio je dokumentarni film „Estonija: pronalazak koji menja sve“ koji je objavljen istog dana na televizijskom kanalu „Diskaveri“.

Dokaz za koji se nije znalo
Pronalazak je olupina duga oko četiri metra i široka oko 1,2 metra u trupu broda. U filmu su prikazani njeni podvodni snimci. I to je postalo senzacija jer u zvaničnom izveštaju istrage, koja je okončana 2009. godine, nema ni jednog pomena ove štete.

Da bismo pokušali da shvatimo kako je to uopšte bilo moguće, vredi podsetiti se ključnih činjenica.

Trajekt „Estonija“, koji je isplovio iz Talina za Stokholm, potonuo je nakon ponoći 28. septembra 1994. godine u finskoj zoni odgovornosti za potragu i spasavanje na moru. Od 989 ljudi koji su bili na brodu, preživelo je 137. Preostalih 852 ljudi je poginulo i/ili se smatraju nestalim, jer su pronađena samo 94 tela. Ovaj brodolom je i dalje najveći u Baltičkom moru u mirno vreme.

Rezultat dugogodišnje istrage bili su zaključci komisije da su razlog poplave trajekta bili prednja vrata broda (viziri) koja su se odvalila i jaka oluja.

Švedska, Estonija i Finska su ratifikovale poseban sporazum o grobnom mirovanju, prema kojem je približavanje trajektu zabranjeno i kažnjivo. Ovo je jedini takav slučaj na planeti.

Film koji je otkrio tajnu
Štaviše, Šveđani su napravili planove da brod napune betonom, pretvarajući ga u sarkofag, ali na kraju se sve ograničilo na to da su ga napunili sa nekoliko hiljada tona šljunka.

Međutim, režisera dokumentarnih filmova Henrika Evertsona zabrane nisu zaustavile i pre godinu dana on je na olupinu broda spustio robota koji je zabeležio upravo one kadrove koji su proizveli efekat eksplozije bombe.

​Stručnjaci sa kojima su snimatelji razgovarali jednoglasno tvrde da takva rupa u trupu nije mogla biti rezultat eksplozije na brodu. Po mišljenju profesora morskih tehnologija Jorgena Amadala, takva šteta je mogla biti uzrokovana spoljnim udarom snage od 500-600 tona.

Bivši šef estonske komisije za istragu potapanja trajekta Margus Kurm, otvoreno je sugerisao da je uzrok brodoloma sudar sa podmornicom. Sa švedskom podmornicom.

Inače, tada su se na tom području zaista održavale vojne vežbe NATO-a.

Sada vlasti tri države, a pre svega Švedska, moraju da odgovore na krajnje neprijatna pitanja, ali za početak: zašto i kako se još uvek nije znalo za višemetarsku rupu?

​Šteta se nalazi u delu trupa koji je bio vidljiv 1994. godine, što znači, prema rečima Kurma, ili tada uopšte nisu smatrali da je potrebno istražiti trajekt, ili je rupa zabeležena, ali nije prijavljena javnosti.

Zavera na državnom nivou
Istovremeno, politička pretnja, jedinstvena zabrana približavanja potopljenom trajektu i pokušaji da se on (posebno upravo ta oštećena desna strana broda) napuni šljunkom, daju povod za razmišljanje ne o nemaru prilikom istrage, već o mnogo gorem — zaveri na najvišem državnom nivou kako bi se sakrili pravi razlozi za ono što se dogodilo.

Važna okolnost: 26 godina koje su prošle od 1994. godine je prilično dugo, ali ne toliko da bi to vreme postalo antika. Do danas je živ značajan deo žrtava koje su se spasile sa „Estonije“ i njihovi bliski rođaci. Mnogi državnici koji su bili direktno umešani u te događaje, takođe su dobrog zdravlja.

Na primer, Karl Bilt je tada bio premijer. Da, da, upravo taj Karl Bilt koji je svetu poznatiji kao bivši ministar spoljnih poslova Švedske u periodu 2006-2014. godine i žestoki rusofob.

On je napustio premijersku fotelju početkom oktobra 1994. godine zbog poraza na izborima održanim sredinom septembra, ali bilo bi veoma zanimljivo čuti, u svetlu novih informacija, njegove komentare o prvim danima nakon katastrofe.

Ali Bilt, poput njegovog naslednika Ingvara Karlsona, već je odbio da razgovara sa novinarima na ovu temu.

Intriga je u tome da li će bivšim i sadašnjim svetskim liderima biti postavljena neprijatna pitanja na koja će biti dužni da odgovore, ili će zainteresovane sile još jednom uspeti da zataškaju sve, kao što su to radile prethodnih četvrt veka.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.