U trendu

Pokolj koji je razotkrio mračni američki projekat duboko u džunglama Okeanije (foto)

Fotografije iz udaljenog sela na visoravnima u Papua Novoj Gvineji samo na prvi pogled nisu otkrivale sav užas koji se dogodio pre dve nedelje…
Ispupčene mreže protiv komaraca položene na ulici i žene koje iznad njih mašu granama…

Ali, priča koja se odigrala iza tog prizora je jeziva…

U mrežama se nalaze posmrtni ostaci 10 žena, šestoro dece i dve nerođene bebe. Svi su ubijeni mačetama u ranu zoru 8. jula, izmasakrirani su tako da nije moglo da se utvrdi koji deo tela pripada kojoj osobi, piše „Gardijan“.

Pokolj koji se dogodio u planinama provincije Hela, oko 600 kilometara severozapadno od glavnog grada Port Moresbi, usledio je nakon ubistva tri žene i četiri muškarca u susednom selu dan ranije.

Na fotografijama se vidi kako starije žene mašu granama, terajući muve na tropskoj vrućini. Ovaj obred poštovanja zahtevao je ogromnu hrabrost. Ubistva su naterale u beg stotine prestravljenih ljudi…

„Tako sam zabrinuta za žene“, kaže Janet Korijama, predsednica Veća žena Hela, nakon što je provela noć blizu mesta masakra.

„Porodice su izgubile sve — svoju obradivu zemlju, skloništa, odeću. Prošle srede još žena je ubijeno“, kaže Korijama.

Korijama očajnički pokušava da angažuje odbrambene snage, kako bi u skloništa evakuisale oko 2.000 žena i dece, koji su raseljeni zbog plemenskih borbi.

Međutim, izveštaji pokazuju da, iako su angažovani vojnici, kako je i obećao premijer James Marape, njihova misija je usmerena na hvatanje ubica, mrtvih ili živih.

Čak i ako u tome uspeju, to će biti malo utešno za Korijamu i za druge lokalne predstavnike, koji se plaše onoga što ovaj masakr signalizira. Dok je plemenski sukob duboko ukorenjen u Heli, oni kažu da ne pamte ono što se dogodilo u selu Karida.

„Ovo, nikad nisam vidio u svom životu“, izjavio je novinar Hokoko Minape Skot Vaide.

Ministar policije Brajan Kramer izrazio je svoju zabrinutost — „da su ubistva sve promenila i da će se nastaviti“.

Posmatrači koji prate događaje u Heli su zaprepašćeni, ali manje iznenađeni. Ubistva su se dogodila nakon godina eskalacija nasilja u kraju koji je pre samo 85 godina bio netaknut, ali u kojem danas nacionalne resurse crpi moćna ekonomija.

Antropolog Australijskog nacionalnog univerziteta doktor Kris Balard, koji je proveo mnogo godina živeći i istražujući dominantnu populaciju u ovoj oblasti, slaže se sa lokalnim zapažanjima da se masakr ne uklapa u uvrežena pravila plemenskog ratovanja:

„Čak i u najgorim slučajevima ratovanja, gde su celokupni klanovi bili prisiljeni da napuste svoju teritoriju, žrtve su bile prilično minimalne i gotovo uvek su nastajale u direktnoj borbi. S obzirom na jake društvene veze i stroge zahteve oko plaćanja naknade za smrt, ubijanje van direktnih borbi nije bilo uobičajeno. Troškovi za nadoknadu za smrt postavili su ograničenja na ono što ljudi nisu bili spremni čak ni da zamisle“.

Eksplozija gneva
Danas meštani žive u stalnom strahu, a Hela je zabranjena zona za strance, uprkos činjenici da su se nedavni zločini odigrali na udaljenosti od jedva 30 kilometara od postrojenja „Ekson-Mobila“ za eksploataciju tečnog prirodnog gasa.

Od dolaska druge naftne kompanije na svetu i od projekta vrednog 19 milijardi, mnogi su očekivali preporod nacionalne ekonomije.

Nasuprot tome, sada je široko rasprostranjena uznemirenost zbog nerealizovanih obećanja. Došlo je do eksplozije gneva zbog neispunjenih očekivanja da će lokalni vlasnici zemlje na kojoj se gas eksploatiše ostvariti svoja prava i profit, uprkos petogodišnjem poslovanju naftnog giganta.

Neispunjena obećanja, stara neprijateljstva, pogoršanje životnih uslova, razorni zemljotres jačine 7,5 stepeni, doveli su do socijalnog stanja u kojem su plemenske borbe srušile sela, zatvorile škole, raselile zajednice i povećale broj žrtava, piše „Gardijan“.

„Stara pravila koja ograničavaju ratovanje više ne važe“, kaže Balard i dodaje da je tradicionalna zaštita žena značajno narušena tokom trajanja „LNG“ projekta.

Peter Boten, dugogodišnji direktor „Ojl srča“, partnerske firme u kompaniji „PNGLNG“ i poznavalac energetskih prilika na Papua Novoj Gvineji tvrdi da je povezivanje „LNG“ projekta „Ekson-Mobila“ i eskalacija nasilja previše pojednostavljena. On ukazuje na bezbroj promena, od dolaska mobilnih telefona, do sveukupne modernizacije.

Portparol „Ekson mobila“ je rekao da su nedavna ubistva „izvršena izvan njihovih operativnih područja“.

Sa druge strane, Balard tvrdi da je, iako možda ne postoje direktne veze između gasnog projekta i eksplozije nasilja, nemoguće u potpunosti razdvojiti ove okolnosti:

„To je deo iste priče. Politika „LNG“ projekta i širenje političkog rivalstva svakako su povećali protok naoružanja u područje Tari“.

Napetosti u Heli su pokrivene i masovnim arsenalom snažnih oružja, od kojih su mnoga kupovana preko zapadne granice Papue.

„Ratovanje i konflikti stagnirali su u prvim danima projekta, i svi su očekivali da je možda ovo obećana zemlja“, kaže Balard i dodaje:

„I sada kada se ništa nije obistinilo, kada se ništa nije promenilo u životima ljudi, postoji duboko razočarenje. To je opšte raspoloženje koje sigurno doprinosi konfliktu“.

Ono što takođe doprinosi rastu stalnih napetosti u Heli je i angažovanje specijalnih policijskih odreda zaduženih za osiguravanje objekata kompanije „PNGLNG“.

„Dok naši ljudi umiru, trenutno imamo samo 40 policajaca za celu provinciju“, rekao je lokalni zvaničnik Vilijam Bando, neposredno nakon masakra.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike