U trendu

Pre godinu dana vojne snage SAD se povukle iz Avganistana

KABUL – Poslednji pripadnik snaga SAD u Avganistanu, general-major Kris Donahju, komandant 82. vazduhoplovne divizije vojske SAD, napustio je tle te zemlje pre godinu dana, 30. avgusta 2021.

Odlazak transportne letelice C-17, sa aerodroma Hamid Harzai u Kabulu, označio je konačni kraj dvodecenijskog prisustva vojske SAD, i saveznika, u toj zemlji. Bio je to poslednji avion američke vojske koji je napustio Kabul.

Iznenađujuće brzo zauzimanje Avganistana a potom i glavnog grada Kabula od strane talibanskih trupa, završnica oslobođenja Avganistana, dovelo je do manje više paničnog bega gotovo svih stranaca iz te zemlje, odnosno pre svega vojnih snaga koje su zaposele Avganistan u sklopu velike vojne operacije SAD, predstavljene svetu kao globalni rat protiv terorizma, nakon terorističkih napada na SAD, odnosno Njujork, 11. septembra 2001.

Kako je zvanično saopšteno, SAD i druge zemlje zajedno su evakuisale više od 123. 000 civila iz Avganistana. Među evakuisanima nalazilo se i 6.000 državljana SAD. Bila je to jedna od najvećih vazdušnih evakuacija u istoriji.

Američke snage su u sklopu evakuacije, odnosno povlačenja uništile više od 70 letelica, desetine oklopnih vozila i brojnu drugu vojnu opremu, onesposobljeni su antiraketni sistemi i drugo.

Portparol Talibana Zabiula Mudžahid, prilikom obraćanja novinarima na pisti aerodroma u Kabulu, u slavljeničkoj atmosferi, opisao je panični beg stranih trupa kao „pouku za buduće okupatore“, naglasivši pritom da nove vlasti Avganistana žele dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, kao i drugim zemljama sveta. „Svet bi trebalo da je naučio svoju lekciju i ovo je prijatan trenutak pobede“; naglasio je on tom prilikom.

Čelnik Centralne komande SAD general Kenet Mekenzi, objavio je kraj dvodecenijske američke misije u Avganistanu, poslednjih minuta toga dana, po lokalnom vemenu. Kako su zvaničnici SAD, naglašavali, okončana je vojna faza operacije u Avganistanu, a slede dalje diplomatske aktivnosti.

Tokom dve decenije prisustva SAD u toj zemlji, poginuo 2. 461 pripadnik američke vojske, a više od 20. 000 je ranjeno.

Ambasada SAD takođe se odlučila za povlačenje i prelazak u Dohu, Katar. Čelni predstavnik američke diplomatije u Avganistanu Ros Vilson, nalazio se u poslednjoj letelici koja je napuštala tlo te zemlje, zajedno sa komandantom 82. vazduhoplovne divizije vojske SAD Krisom Donahjuom, poslednjim američkim vojnikom koji je napustio Avganistan.

Nove talibanske vlasti, naglašavale su pritom, da se stranim diplomatama i drugima garantuje bezbednost i zaštita, uz molbu da u Kabulu ostanu diplomatska predstavništva, kao što je obečhana bezbedna evakuacija onih koji su namerni da napuste tu zemlju.

Amerikanci su zaposeli Avganistan u sklopu borbe protiv terorizma, posle tragičnih događaja 11. Septembra 2001, u SAD, i kao prevashodni cilj naglašavana je borba protiv terorističeke mreže Al- Kaide, odnosno njeno uništenje.

Snagama SAD je uspelo da odstrane Osamu bin Ladena, prvog čoveka Al Kaide, maja 2011, nedaleko od Abotabada, na severu Pakistana. Dalju zabrinutost, u perspektivi, kako je naglašavano, izazivala je činjenica da je u toj zemlji ostala aktivna grupacija IS-Korasan, ispostava takozvane Islamske države, koja je inače preuzela odgovornost za teroristički napad nekoliko dana ranije pred aerodromom u Kabulu, kada je ubijeno najmanje 169 Avganistanaca kao i 13 pripadnika vojske SAD.

Prema izjavi generala Keneta Mekenzija, procenjuje se da je u Avganistanu prisutno „najmanje 2.000 tvrdokornih ISIS-ovih boraca“, što će, kako je tada rekao, biti zamašan izazov za nove talibanske vlasti.

U Sjedinjenim Državama ovako brza evakuacija izazvala je brojne kritike zbog vidne konfuzije. Po rečima senatora Bena Sasa „očigledno je da nema plana i da ga nije ni bilo“.

Talibani, u značenju – studenti, ili oni koji uče, na paštu jeziku, nastali su ranih devedesetih 20. veka, uglavnom na prostoru severnog Pakistana. Pokret je izrastao iz okvira lokalnih verskih škola.

Septembra 1995. uspelo im je da zaposednu avagnistanski Herat, na severozapadu te zemlje. Oborili su mudžahedinski režim Burhanudina Rabanija naredne godine, a potom su ovladali najvećim delom Avganistana do 1998.

U idejnom smislu, talibani sebe smatraju pravovernijim sledbenicima suni islama. U vreme kada su se pojavili opšti utisak je bio da im je uzor, a verovatno i finansijer Saudi Arabija.

Što se etničke pripadnosti tiče jezgro čine pripadnici Paštu naroda. Sporazumom, postignutim sa SAD uoči konačne evakuacije američke vojske, talibani su se obavezali da neće tolerisati ekstremističke grupe usmerene na delovanje van granica te zemlje, što se pre svega odnosilo na Al Kaidu, odnosno takozvanu Islamsku državu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar