Pun pansion u Černobilju, radijacija uključena u cenu

Više od tri decenije od nesreće u nuklearnoj elektrani Černobilj, „zona isključenja“ ostaje izuzetno opasno mesto i stoga je odluka Vladimira Zelenskog da ga otvori za turiste i investitore u najmanju ruku nepromišljena, upozoravaju ruski eksperti, užasnuti idejom ukrajinskog predsednika.

Naime, Zelenski je potpisao dekret kojim se ukidaju brojne prethodne zabrane za posetu černobiljskoj „zoni isključenja“ oko mesta katastrofe nuklearnog reaktora iz 1986. godine i stvara „zeleni koridor“ za turiste, jer veruje da će time ukloniti preduslove za korupciju.

Prema njemu, sada je Černobilj, koji je postao popularna turistička destinacija, veliki izvor korupcije.

Zelenski je obećao da će Černobilj uskoro postati naučno i turističko mesto, nova tačka rasta za novu Ukrajinu i simbol nove zemlje — bez korupcije i notornih zabrana, ali sa investicijama i budućnošću.

On je takođe rekao da je černobiljska zona jedinstveno mesto na planeti gde se priroda oporavlja od globalne katastrofe koju je izazvao čovek.

Uz to, Zelenski ne planira samo da od Černobilja napravi turističku destinaciju, nego i da pruži mogućnost EU i NATO-u da tamo sprovode vežbe za sprečavanje katastrofa i reagovanje na njih.

Černobilj kao turistička destinacija

Ovo nije prvi put da predsednici Ukrajine izlaze u javnost sa takvim i sličnim idejama. Ideju da od Černobilja napravi „turistički magnet“ imao je i Leonid Kučma, a donedavni predsednik Ukrajine Petro Porošenko je predlagao da se ta zona pretvori u teritoriju inovacionih tehnologija.

Član javnog saveta „Rosatoma“ Valerij Menjšikov upozorio je da u području oko nuklearne elektrane u Černobilju ostaje mnogo radioaktivnih mesta. Niko ne zna njihovu lokaciju. Barem u ovom trenutku, prema mišljenju stručnjaka, ne postoji mapa gde su obeležene opasne zone. Kako je objasnio, mesta nisu raspoređena u nizu, već odvojeno. Danas je veoma teško odrediti gde su ta mesta, koja su opasna za sva živa bića — biljke, životinje i ljude. To jest, turista može da skrene sa puta kojim ga vodi vodič i bukvalno za nekoliko koraka da se nađe na mestu gde je jako zračenje. Koliko godina života će osoba izgubiti zbog ovog izleta, niko ne zna.

Pre potpisivanja uredbe o černobiljskoj zoni bilo je neophodno obaviti ozbiljne pripremne radove, smatraju eksperti. U najmanju ruku, uz pomoć međunarodnih stručnjaka napraviti mapu radijacijskih tačaka.

Za to o čemu govori Zelenski potrebni su infrastruktura i turisti. Procenjuje se da Černobilj godišnje poseti do 70.000 ljudi, što je zanemarljivo na nivou države. Objekti nuklearne elektrane „Černobilj“ su zatvoreni. Skoro niko ne živi u „zoni isključenja“ i to je zapravo napuštena teritorija.

„Tamo postoje i mesta koja su dovoljno bezbedna. Ako kroz njih prođu turističke rute onda je to jedna situacija, ali ako ljudi počnu da šetaju tamo gde je šuma požutela, ili tamo gde je bilo jako zračenje, onda je to druga stvar. Mislim da se Zelenski konsultovao sa stručnjacima, pre nego što je doneo tu odluku. To je, pre svega, dobar biznis. Treba o tome govoriti. Ljudi će plaćati veliki novac, postoji veliko interesovanje“, kaže za Sputnjik direktor kijevskog Instituta za transformaciju društva Oleg Soskin.

„Grad duhova“ 

Čak ni mnogi ukrajinski političari ne veruju u realnost planova koje ima Zelenski. Mnogi smatraju da je Černobilj postao samo instrument kojim on pokazuje svoja dostignuća pred parlamentarne izbore, koji su zakazani za 21. jul. A borba i pobeda nad korupcijom je jedno od tih navodnih dostignuća.

Tragedija u Černobilju jedna je od najveća nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva. Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane dovela je do stravičnih posledica. Radijacija je zagadila Ukrajinu, kao i susednu Belorusiju i jug Rusije, a čestice su stigle i do Evrope. U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Procenjivalo se da je nivo radioaktivnog zagađenja bio 90 miliona kirija, što je sto puta više od radijacije koju je proizvela eksplozija atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki i znatno više od posledica curenja iz jezgra atomske centrale u Fukušimi.

Odmah posle eksplozije reaktora poginula je 31 osoba, uglavnom zaposleni u centrali i vatrogasci. Koliko je umrlo ljudi od posledica radijacije ni do danas nije utvrđeno.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 530.000 ljudi.

Nekoliko turističkih agencija iz Kijeva znatiželjnima nude posete Černobilju. Oni koji se ne plaše mogu da odu i vide sarkofag, „grad duhova“ Pripjat, gde su nekada živeli energetičari i njihove porodice, kao i „žutu šumu“, tj. borove i jele kojima je radijacija promenila boju. Cena takve jednodnevne ekskurzije iz Kijeva košta 50 dolara po osobi, a za strance košta skoro 150 dolara.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike