Rusija i Ukrajina napravile plan o kraju rata? Postoji „ali“

Rusija i Ukrajina su napravile plan o prekidu vatre, a koji sadrži 15 tačaka, piše FT.

Plan uključuje prekid vatre i rusko povlačenje ako Kijev proglasi neutralnost i prihvati ograničenja svojih oružanih snaga, navode tri osobe uključene u pregovore.

Predloženi sporazum, o kojem su ukrajinski i ruski pregovarači prvi put u potpunosti razgovarali u ponedeljak, podrazumevao bi da Kijev odustane od svojih ambicija da se pridruži NATO-u i da obeća da neće ugostiti strane vojne baze ili oružje u zamenu za zaštitu od saveznika kao što su SAD, Velika Britanija i Turske.

Priroda zapadnih garancija za ukrajinsku bezbednost — i njihova prihvatljivost za Moskvu — mogla bi se pokazati kao velika prepreka bilo kakvom dogovoru, kao i status ukrajinskih teritorija koje je Rusija i njeni zastupnici zaplenili 2014.

Propao je sporazum iz 1994. koji podržava ukrajinsku bezbednost. da spreči rusku agresiju na svog suseda.

Prerano je da se otkrivaju bilo kakvi sporazumi izmedju Rusije i Ukrajine, izjavio je za Sputnjik portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je to izjavio komentarišući medijske informacije da je u pripremi plan za rešavanje situacije u Ukrajini. „Za sada smatramo da je prerano da se otkrivaju bilo kakvi setovi dogovora“, odgovorio je Peskov na pitanje da li su ove informacije tačne i da li takav plan postoji.
Iako su Moskva i Kijev u sredu rekli da su postigli napredak u vezi sa uslovima sporazuma, ukrajinski zvaničnici su i dalje skeptični da je ruski predsednik Vladimir Putin u potpunosti posvećen miru i zabrinuti da bi Moskva mogla da kupi vreme da pregrupiše svoje snage i nastavi ofanzivu.

Mihail Podoljak, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je za Fajnenšel tajms da će svaki dogovor uključivati „trupe Ruske Federacije u svakom slučaju da napuste teritoriju Ukrajine“ zarobljene od početka invazije 24. februara — odnosno južne regione duž Azovsko i Crno more, kao i teritorija istočno i severno od Kijeva.

Ukrajina bi zadržala svoje oružane snage, ali bi bila obavezna da ostane izvan vojnih saveza kao što je NATO i da se uzdrži od smeštaja stranih vojnih baza na svojoj teritoriji.

Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov rekao je novinarima u sredu da je moguća neutralnost Ukrajine na osnovu statusa Austrije ili Švedske.

„O ovoj opciji se sada zaista razgovara i ona se može smatrati neutralnom“, rekao je Peskov. Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, rekao je da su „apsolutno konkretne formulacije” „blizu dogovora” u pregovorima.

Uprkos napretku u mirovnim pregovorima, ukrajinski gradovi su bili pod teškim granatiranjem treću noć zaredom, dok je Kijev rekao da pokreće kontraofanzivu protiv ruskih osvajača.

U virtuelnom obraćanju članovima Kongresa u sredu, Zelenski je zamolio SAD da uvedu zonu zabrane letova ili obezbede borbene avione ili druga sredstva da se odbiju od napada Rusije na njegovu zemlju i uvedu oštrije ekonomske sankcije Moskvi.

U dramatičnom apelu, Zelenski je rekao da je Ukrajini potrebna podrška Amerike nakon što je Rusija pokrenula „brutalnu ofanzivu protiv naših vrednosti“.

On je pozvao Amerikance da se sete napada na Perl Harbor i septembra 2001. godine i pokazao zapanjujuće video-snimak raketnih napada i granatiranja koji uništavaju ukrajinske gradove. Iako je ustav Ukrajine obavezuje da traži članstvo u NATO-u, Zelenski i njegovi saradnici sve više umanjuju šanse Ukrajine da se pridruži transatlantskom vojnom savezu, što Rusija vidi kao provokaciju.

„Sada ne postoji efikasan sistem evropske bezbednosti koji bi moderirao NATO. Čim je počeo ozbiljan rat u Evropi, NATO se brzo povukao“, rekao je Podoljak.

„Predlažemo „ukrajinski model bezbednosnih garancija“, koji podrazumeva trenutno i pravno verifikovano učešće jednog broja zemalja garanta u sukobu na strani Ukrajine, ako neko ponovo zadire u njen teritorijalni integritet“, dodao je on. Ukrajina bi, dodao je Podoljak, kao deo svakog sporazuma „definitivno zadržala sopstvenu vojsku“.

Takođe je umanjio značaj zabrane stranih baza u Ukrajini, rekavši da je to već isključeno ukrajinskim zakonom. Dvoje ljudi je reklo da je navodni sporazum takođe uključivao odredbe o uvođenju prava na ruski jezik u Ukrajini, gde se on široko govori, iako je ukrajinski jedini zvanični jezik. Rusija je svoju invaziju predstavila kao pokušaj da zaštiti ljude koji govore ruski u Ukrajini od onoga što tvrdi da je „genocid“ od strane „neonacista“.

Podoljak je rekao da se „o humanitarnim pitanjima, uključujući pitanja jezika, razgovara samo kroz prizmu isključivih interesa Ukrajine“.

Najveća prepreka ostaje zahtev Rusije da Ukrajina prizna svoju aneksiju Krima iz 2014. i nezavisnost dve separatističke države u istočnom pograničnom regionu Donbasa. Ukrajina je do sada odbijala, ali je voljna da podeli to pitanje, rekao je Podoljak.

„Sporne i konfliktne teritorije su u posebnom slučaju. Za sada govorimo o garantovanom povlačenju sa teritorija koje su okupirane od početka vojne operacije 24. februara, kada je počela ruska invazija, rekao je on.

(B92)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.