Rusija, Turska i Iran za konačno rešenje u Siriji?

Pregovori u Astani biće vrlo konkretni i svaka strana će jasno izneti svoje stavove povodom budućeg koncepta regulisanja krize i političke budućnosti Sirije, smatraju sagovornici Sputnjika.

Predstojeće pregovore o Siriji, koji će se sutra održati u Astani pod okriljem Rusije, Irana i Turske, mnogi vide kao prekretnicu u rešavanju sirijske krize.

Ana Glazova, šefica Centra Azije i Bliskog istoka Ruskog instituta za strateška istraživanja za Sputnjik kaže da će pregovori u Astani biti potpuno drugačiji i neće imati ničeg sličnog sa ženevskim pregovorima, niti bilo kojim drugim gde se pregovaračke strane sastaju redovno, ali ne dolaze do konkretnog rešenja.

„U Astani će se za pregovaračkim stolom naći predstavnici država koje su realno zainteresovane da dođe do uspostavljanja mira u Siriji, a učestvovaće i opozicione grupe koje su prihvatile da odlože oružje i započnu politički proces. Ovi pregovori će biti vrlo konkretni i svaka strana će jasno izneti svoje stavove povodom budućeg koncepta regulisanja krize i političke budućnosti Sirije“, kaže Glazova.

Ipak, napominje Glazova, ne bi trebalo padati u euforiju i gajiti iluzije, jer će razgovarati one strane koje inače imaju protivrečne stavove.

„Mislim da ne bi trebalo širiti spisak učesnika na pregovorima i pozivati predstavnike još nekih država iz regiona koje su možda indirektno umešane u sirijski konflikt i time u startu osuditi ovaj proces na ’neku novu Ženevu‘. Odavno je poznat stav Rusije koja želi da uz druga dva ključna aktera — Tursku i Iran dođe do mirovnog rešenja“, kaže Glazova.

Sličnog stava je i Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije koji smatra da su ovo prvi pregovori o Siriji koji imaju smisla i koji će doneti neko rešenje.

„Tome u prilog najviše govori i izjava zamenika turskog premijera Mehmeta Šimšeka, koji je rekao da se više nijedno rešenje budućnosti Sirije ne može zamisliti bez Asada. Dakle, stara mantra koja je poslednjih godina ponavljana iz Ankare, da Asad mora otići, sada je zamenjena, što govori da su se vojne pobede sirijske vojske, uz pomoć Irana, ruske avijacije i niza drugih formacija, pretočile u političku moć“, objašnjava Gajić.

U tom kontekstu, smatra Gajić, takođe treba istaći i inauguracioni govor Donalda Trampa, u kome je američki predsednik naglasio da će SAD učiniti sve da sa lica zemlje obrišu radikalni islamizam. Tu poruku su, napominje, pregovarači dobro shvatili, a pre svega teroristi.

„Oni koji budu želeli da ostanu u fizičkom, a možda čak i političkom životu gledaće da pregovaraju, jer je ratna sreća već prevagnula na stranu sirijske vojske. Nažalost, biće još krvi i žrtavi i sa sirijske strane, o čemu govore i borbe u Dejr el Zoru i situacija u Palmiri, ali mislim da je suštinski političko rešenje nađeno. Jasno je da Asad ostaje na vlasti, a da je sirijska vojska uz stravične gubitke rat preokrenula na svoju stranu i da sledi obnova te zemlje“, navodi Gajić.

Hosejin Rujvaran, iranski politikolog i predavač na Teheranskom univerzitetu, ekspert za bliskoistočna i arapska pitanja za Sputnjik kaže da je stav Irana povodom pregovora u Astani veoma pozitivan.

„Mi smo ubeđeni da ovi pregovori mogu da postanu prekretnica. Ako dođe do dogovora povodom uvođenja režima prekida vatre, a sam politički dijalog postane sredstvo za regulisanje oružanog konflikta, onda ćemo moći da smatramo da su pregovori urodili plodom“, kaže Rujvaran.

On dodaje da Iran smatra da učešće SAD na pregovorima u Astani, ili bilo koje druge države koja vidi da je rešenje sirijske krize tek u promeni političkog režima i svrgavanju legitimno izabranog predsednika, ne može pozitivno da utiče na mirovni proces.

Kako navodi, učešće bilo koje države koja negira legitimitet Bašara el Asada je besmisleno, jer je osnovna uloga pregovora uspostavljanje dijaloga između sirijske vlade i opozicije.

„Međutim, ako pretpostavimo da stav SAD može da se promeni i oni priznaju da je jedino rešenje krize u političkom dijalogu sirijske vlasti sa opozicijom i ako su spremne da prihvate rezultate pregovora ma kakvi oni bili, onda se može reći da bi uloga SAD na predstojećim pregovorima bila potpuno drugačija od onoga za šta su se dosada zalagali“, kaže Rujvaran.

Kako je saopšteno iz Stejt departmenta, Sjedinjene Američke Države neće uputiti na pregovore u Astanu posebnu delegaciju iz Vašingtona, pa će SAD predstavljati američki ambasador u Kazahstanu Džordž Krol.

Činjenica da Amerikanci neće zvanično uzeti učešće u predstojećim pregovorima za Stevana Gajića sa sa Instituta za evropske studije nije iznenađenje.

„Poruka novog predsednika SAD Donalda Trampa na inauguraciji bila je da se on neće mešati kada je reč o nametanju političkog rešenja drugim državama. On svakako neće želeti da nosi bagaž prethodne administracije i mislim da će učiniti sve da bude što udaljeniji od sirijske krize, dok god je ona pod kontrolom u smislu da se ciljevi Trampove administracije ostvaruju, a to je uništenje islamskog terorizma“, zaključuje Gajić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.