Samit G7 u Hirošimi: Podrška Ukrajini, nove sankcije Rusiji i pritisak na Kinu
Lideri sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta sastaće se krajem nedelje na ovogodišnjem samitu Grupe sedam (G7) u Hirošimi gde će najvažnije teme biti ruska invazija na Ukrajinu i jačanje ekonomskog pritiska na Kinu.
Uoči sastanka šefova država od 19. do 21. maja, finansijski zvaničnici G7 su obećali da će obuzdati inflaciju, ojačati lance snabdevanja, a najavili su i uvođenje dodatnih sankcija Rusiji zbog njene agresije, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Najvažnija tema ovogodišnjeg samita G7 biće ruska invazija na Ukrajinu na šta simbolično upućuje i mesto održavanja sastanka šefova sedam država – Hirošima, desetkovana nuklearnim oružjem koje su SAD bacile tokom Drugog svetskog rata, piše magazin Tajm.
Japanski premijer Fumio Kišida, koji predsedava G7 ove godine, obećao je u februaru da će predvoditi „jedinstveni front u rešavanju pitanja Ukrajine“.
Kišida, kako ističe američki magazin, na samit gleda kao na priliku da odgovori i na stalan rast geopolitičkih tenzija u Indo-Pacifiku, uključujući proširenje nuklearnog arsenala Severne Koreje i agresivnijih akcija Kine prema Tajvanu.
Brz napredak u razvoju veštačke inteligencije takođe će biti na dnevnom redu samita. Kišida je kazao da Japan želi da predvodi kreiranje pravila za korišćenje AI. Ministri za digitalne tehnologije G7 već su se u aprilu složili da usvoje mere o veštačkoj inteligenciji „bazirane na riziku“ i „usmerene na čoveka“.
Najviši finansijski zvaničnici zemalja G7 ujedinili su se u subotu u podršci Ukrajini i odlučnosti da uvedu sankcije Rusiji zbog njene agresije, navodi Asošiejtid pres.
Ministri finansija i čelnici centralnih banaka završili su trodnevne razgovore u Nigati u Japanu, zajedničkom izjavom u kojoj su se obavezali da će staviti inflaciju pod kontrolu, pomoći zemljama koje se bore s velikim dugovima i ojačati finansijske sisteme.
Takođe su se obavezali na saradnju u izgradnji stabilnijih, raznovrsnijih lanaca snabdevanja za razvoj čistih izvora energije i na „pojačanju globalne ekonomske otpornosti na različite šokove“.
Lideri G7 planiraju da pooštre sankcije Rusiji na samitu u Japanu, koracima usmerenim na energiju i izvoz koji pomažu u ratnim naporima Moskve, navodi Rojters, pozivajući se na zvaničnike upoznate s raspravama.
Nove mere koje su lideri najavili pred samit biće imaće za cilj da onemoguće Rusiji izbegavanje sankcija preko trećih zemalja.
Američki zvaničnici očekuju da će članice G7 pristati da prilagode svoj pristup sankcijama tako da, barem za određene kategorije robe, svaki izvoz bude automatski zabranjen osim ako se ne nalazi na listi odobrenih artikala, ističe Rojters i dodaje da se još raspravlja o oblasti u kojima bi se ova nova pravila primenjivala.
Neki saveznici SAD su se oduprli ideji o širokoj zabrani trgovine i potom izdavanju izuzeća po kategorijama. Evropska unija ima svoj pristup i trenutno pregovara o svom 11. paketu sankcija Rusiji, pri čemu je najveći deo fokusiran na ljude i zemlje koje zaobilaze postojeća trgovinska ograničenja.
G7 i EU planiraju da zabrane uvoz ruskog gasa na rutama na kojima je Moskva prekinula isporuke, piše Fajnenšl tajms, ukazujući da je to prvi put od invazije na Ukrajinu da zapadne sile blokiraju trgovinu gasom iz gasovoda.
Odluka, koju bi lideri G7 trebalo da finaliziraju na samitu u Hirošimi, sprečiće nastavak izvoza ruskog gasa na rutama u zemlje poput Poljske i Nemačke, gde je Moskva prekinula isporuke prošle godine i izazvala energetsku krizu širom Evrope.
Jedan evropski zvaničnik izvan G7 rekao je da sumnja da je ovaj potez takođe delomično usmeren na ulivanje poverenja investitorima da podrže LNG infrastrukturne projekte, kako u Evropi tako i u Severnoj Americi, otklanjajući zabrinutost da bi mogao doći do brzog povratka jeftinijeg ruskog gasa.
Na samitu u Japanu, Vašington i njegovi saveznici spremni su da povećaju pritisak na Kinu uz zajedničku izjavu u kojoj se odbacuje korišćenje „ekonomske prinude“ protiv zemalja zbog političkih sporova i drugih nesuglasica, piše Volstrit džurnal.
Odluka, kako tvrde upućeni izvori, dolazi usled zabrinutosti među SAD i saveznicima da Peking sve više upotrebljava taktiku „ekonomske prinude“ kako bi pokazao svoje nezadovoljstvo drugim zemljama, ističe list, naglasivši da su se članice G7 dugo žalile na kinesko ekonomsko ponašanje koje je uključivalo zatvaranje tržišta stranoj konkurenciji i nepostojanje zaštite stranog intelektualnog vlasništva.
Kina je, podseća Volstrit džurnal, ograničila izvoz retkih zemnih elemenata u Japan nakon prepirke oko sudara brodova 2010, dok je iz Kanade prestala da kupuje ulje kanole pošto su tamošnje vlasti uhapsile direktora kineske kompanije Huavej na zahtev SAD.
U Evropi je zaustavila većinu uvoza iz Litvanije 2021. pošto je ta zemlja dozvolila Tajvanu da otvori predstavništvo, ističe list i dodaje da je ruska invazija na Ukrajinu takođe pojačala uzbunu među zapadnim demokratijama zbog taktike autoritarnih vlada.
Peking odbacuje tvrdnje da je učinio bilo šta loše, navodeći da su SAD i druge zemlje G7 te koje krše međunarodna pravila kroz špijunažu, vojno mešanje i vlastitu ekonomsku prisilu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.