SE: Crna Gora da unapredi pristup pravdi žrtvama trgovine ljudima i kazni počinioce
U novom izveštaju o Crnoj Gori, koji je danas objavljen, grupa stručnjaka Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) poziva vlasti da unaprede pristup pravdi i obezbede naknadu štete žrtvama, kao i da osiguraju kažnjavanje počinilaca.
U izveštaju se takodje navodi da je Srbija zemlja porekla osoba koje su bile ili su u riziku da postanu žrtve trgovine ljudima.
Stručnjaci GRETA su ocenili da je od objavljivanja drugog Izveštaja o implementaciji Konvencije SE o borbi protiv trgovine ljudima u Crnoj Gori u septembru 2016. godine, postignut napredak u nekim oblastima, poput usvajanja standardnih operativnih procedura i uspostavljanja multidisciplinarnog tima za identifikaciju žrtava trgovine ljudima.
U cilju jačanja istrage i krivičnog gonjenja slučajeva trgovine ljudima, vlasti su uspostavile operativni tim za borbu protiv trgovine ljudima.
Istovremeno, GRETA podstiče vlasti da preduzmu dalje korake ka unapredjenju pristupa pravdi žrtvama trgovine ljudima, obezbedjujući da advokati, koji pružaju pravnu pomoć žrtvama, trgovine prodju neophodnu obuku i specijalizaciju.
Crnogorske vlasti treba da preduzmu korake da uspostave posebne procedure postupanja sa decom prilikom istrage, krivičnog gonjenja i presudjivanja u slučajevima trgovine ljudima, uključujući mere kao što su obezbedjivanje dovoljnog broja posebnih prostorija za ispitivanja prilagodjene deci.
U Izveštaju je primećeno da nijednoj žrtvi trgovine ljudima koja je podnela imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku, nije dosudjena naknada od počinilaca, a nije bilo slučajeva trgovine ljudima u kojima je oduzeta ili zaplenjena imovina optuženog.
GRETA poziva vlasti da ulože konkretne napore kako bi se obezbedio sistem naknade štete za žrtve trgovine ljudima, uključujući i stupanje na snagu, bez daljeg odlaganja, Zakona o naknadi štete žrtvama krivičnih dela nasilja, koji bi žrtvama trgovine omogućio da traže naknadu od države.
Pravosnažne kazne izrečene su u dva slučaja trgovine ljudima od 2014. godine. Stručnjaci GRETA ističu da prekvalifikacija krivičnog dela trgovine ljudima u druga krivična dela s blažim kaznama, kao i nedovoljno uspešno sankcionisanje trgovaca ljudima, stvaraju osećaj nekažnjivosti i podrivaju napore uložene u ohrabrivanje žrtava da svedoče.
GRETA zato podstiče državne organe da preduzmu mere za jačanje krivično-pravnog odgovora na trgovinu ljudima i podstaknu specijalizaciju tužilaca i sudija za rad na slučajevima trgovine ljudima.
Uprkos naporima na podizanju svesti, inspektori rada nisu otkrili slučajeve sa indicijama trgovine ljudima. stručnjaci GRETA podstiču vlasti da preduzmu mere za unapredjenje kapaciteta Inspekcije rada za otkrivanje i sprečavanje slučajeva trgovine ljudima u svrhu eksploatacije radne snage.
Takodje, vlasti su pozvane da ojačaju saradnju sa privatnim sektorom i usvoje zakone kojima se integriše oblast sprečavanja trgovine ljudima i eksploatacija radne snage u javnim nabavkama i promoviše transparentnost u procesu nabavki.
Pored toga, crnogorske vlasti treba da obezbede održivije finansiranje pomoći žrtvama trgovine ljudima, kako bi obezbedile dovoljan broj mesta za sve žrtve kojima je potreban siguran smeštaj, uključujući muškarce. Takodje bi trebalo obezbediti efikasan pristup tržištu rada za žrtve trgovine ljudima i njihovo ekonomsko i socijalno uključivanje, navodi se u izveštaju.
Crna Gora je zemlja porekla, odredišta i tranzita žrtava trgovine ljudima. Do kraja 2019. godine broj identifikovanih žrtava, uglavnom žena i dece iz Crne Gore, bio je nizak.
Od novembra 2019. godine, nakon otkrivanja velikog slučaja u kojem su učestvovale žrtve sa Tajvana, pa do kraja 2020. godine broj identifikovanih žrtava povećao se na 52.
Podaci za 2020. godinu ukazuju ne samo na važan porast broja identifikovanih žrtava nego i na porast broja muških žrtava i prvenstveno radnu eksploataciju.
Grupa eksperata GRETA je nezavisno telo koje nadgleda sprovodjenje Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima od strane država koje su je ratifikovale. Do sada, 46 od ukupno 47 zemalja članica SE se obavezalo na Konvenciju uključujući i Belorusiju, koja nije država članica.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.