STRAZBUR – Nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini ne uživaju adekvatan pristup svojim pravima, zaključio je Savetodavni komitet Saveta Evrope u danas objavljenom izveštaju o položaju nacionalnih manjina u BiH.
Savetodavni komitet Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina u najnovijem izveštaju ocenjuje da su u toj zemlji duboko podeljenoj između konstitutivnih naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba – nacionalne manjine institucionalno diskriminisane i onemogućene da u potpunosti učestvuju u političkim procesima.
„Uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava, pravo takozvanih „ostalih“ odnosno svih drugih etničkih grupa u BiH, da budu izabrani i da obavljaju visoke javne funkcije i dalje je ograničeno zbog nedostatka političke volje da se izmene ustavne i pravne odredbe“, navodi se u izveštaju.
Javni život je, ocenjuje Komitet SE, i dalje obeležen segregacijom, pri čemu pripadnici konstitutivnih naroda koji žive izvan teritorije koja odgovara njihovoj etničkoj pripadnosti takođe trpe diskriminaciju, a u nekim slučajevima nasilje i zlostavljanje.
„Politički lideri i druge javne ličnosti i dalje daju izjave koje stvaraju podele i šalju diskriminišuće poruke, pogoršavajući etničke podele. Pošto takve izjave ne nailaze na osudu, one uspostavljaju atmosferu nekažnjivosti“, navodi se u izveštaju.
Komitet SE ukazuje i da se u BiH ulaže veoma malo napora kad je reč o podučavanju manjinskim jezicima, na kojima nema publikacija niti emisija i ne koriste se u odnosima sa administrativnim vlastima.
Iako priznaje izvestan napredak kad je reč o pitanjima Roma i mogućnostima integrisanja škola, gde inicijative civilnog društva pokazuju potencijal u tom pravcu, eksperti SE ne vide veliki napredak u iskorenjivanju segregacije u obrazovanju.
„Romi se i dalje suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama i diskriminacijom u pogledu pristupa zapošljavanju, zdravstvenim uslugama, državnom obrazovanju i stambenom smeštaju“, stoji u izveštaju.
Premda uočava izvestan napredak u obezbeđivanju ličnih dokumenata Romima i upisa u školu, Komitet ukazuje na i dalje veliki broj Roma koji napuštaju školu, naročito romskih devojčica.
„Kao hitnu meru, preporučujemo izmenu Ustava i drugih pravnih odredbi kako bi se eliminisalo isključivanje „ostalih“ i osoba čija etnička pripadnost ne odgovara mestu gde žive, iz obavljanja javnih funkcija“, stoji u izveštaju.
Eksperti SE, uz to, pozivaju na jasnu osudu javnih izjava koje potpiruju etničku mržnju, na promovisanje međukulturnog, međuetničkog i međuverskog dijaloga, okončanje segregacije u obrazovanju i obezbeđivanje adekvatnog pristupa Roma stambenom smeštaju, zapošljavanju, zdravstvenim uslugama i obrazovanju.
Izveštaj je sačinjen nakon analize postignutog napretka i preporuka, a na osnovu informacija koje su dostavile vlasti i koje su dobijene tokom prošlogodišnje posete BiH.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com