U trendu

Server: Predlog EU korak u dobrom smeru, ali nema poziva na priznanje tzv. Kosova

VAŠINGTON – Profesor univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server naveo je da poslednja verzija francusko-nemačkog predloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine u koju je, kako tvrdi, imao uvid, sadrži više detalja o uređenju života srpske zajednice na KiM, ali da se u njoj ne pominje priznanje tzv. Kosova od pet država EU, niti pitanje prava albanske zajednice u Srbiji.

Server je u blogu na „peacefare.net“ ocenio da je najnovija verzija plana „korak u pravom smeru“ ako se u potpunosti primeni, ali da ima „sumnjivih dodataka“ i nedostataka.

On je preneo da se u članu 7 navodi da se obe strane zalažu za postizanje konkretnih aranžmana, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i korišćenjem postojećih evropskih iskustava, „kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnost pružanja usluga na Kosovu“ u, kako se navodi, pojedinim oblastima, uključujući mogućnost finansijske pomoći Srbije i direktne kanale komunikacije između srpske zajednice i vlade Kosova.

U delu tog člana koji je objavio Server navodi se da će strane formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima“.

Server je naveo da je, kako tvrdi, jedan od nedostataka to što se u prvom paragrafu ne pominje tzv. ustav Kosova kao osnova za navedene „konkretne aranžmane“ i da se ne zahteva reciprocitet unutar Srbije za albansku zajednicu.

„Kojim uslovima bi se regulisala ‘mogućnost finansijske pomoći Srbije’? Nije jasno ni šta znače ‘direktni kanali komunikacije’ sa vladom Kosova. Već postoji Savet zajednica koji obezbeđuje takvu komunikaciju sa predsednikom Kosova, kao i predstavljanje Srba i drugih zajednica u parlamentu i vladinim ministarstvima“, rekao je Server.

On je naveo da se u tekstu ne pominje ni pitanje imovine manastira Dečani i ocenio da bi u njemu trebalo da se pominje sprovođenje relevantne odluke tzv. kosovskog Ustavnog suda.

Kao najveći nedostatak on vidi to što nema „očiglednog pozivanja na priznanje Kosova od strane pet članica EU koje ga ne priznaju“.

„Neuspeh da se dobije priznanje od pet država koje ga ne priznaju je kršenje dogovora“, smatra Server i ocenjuje da to možda i ne bi trebalo da bude u tekstu, ali da bi trebalo da se dogodi kako bi se, kako tvrdi, „Kosovo uverilo da je normalizacija stvarna“.

Server je ocenio da, čak i ako bi tih pet zemalja priznalo nezavisnost tzv. Kosova, ovaj sporazum ne bi bio ni blizu sporazuma o dve Nemačke, po kome je navodno napravljen.

Kako je rekao, specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sastao sa predstavnicima pet država EU koje nisu priznale nezavisnot tzv. Kosova, ali dodaje da je potrebno više posvećenosti kako bi se omogućila evropska integracija tzv. Kosova.

„Svi moraju biti uvereni da je došlo vreme da se odustane od suprotstavljanja evropskoj perspektivi Kosova. Nije dovoljan samo Lajčakov angažman, već i Vašingtona i EU“, navodi Server.

Dodaje da je potrebno izvršiti pritisak na Beograd i Prištinu kako bi se došlo do „neophodnog kompromisa“.

„Pritisak na Kosovo je odavno vidljiv. Relativno je lako izvršiti pritisak na državu koja nema drugu opciju osim da uđe u NATO i EU. Pritisak na Srbiju je znatno manji. Predsednik Vučić je odigrao uspešnu defanzivnu igru, balansirajući između Rusije i Kine protiv EU i SAD. Ali, igra je možda sada gotova. Evropljani su Srbiji postavili oštar ultimatum, čiji je konkretan sadržaj neizvestan, ali lako zamisliv“, napisao je Server.

Dodaje da je u poslednje vreme jasno da je pritisak na Srbiju pojačan i da ostaje da se vidi da li će biti dovoljan i da li će, kako kaže, dovesti do željenog rezultata.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar