Sesar: Situacija s migrantima u BiH alarmantna

SARAJEVO – Situacija s migrantima u BiH je alarmantna i sa dolaskom zime, moguće je suočavanje sa ozbiljnom humanitarnom krizom, upozorila je Jelena Sesar, istraživač za Balkan i EU u Amnesti Internationalu, sa sedištem u Londonu.

Uz to, ističe, trenutna tendencija da se dižu zidovi i utvrde na granicama i pooštravaju bezbednosne mere da bi sprečili ulasci u EU bi mogla ozbiljno da destabilizuje države poput BiH.

„Ono što posebno zabrinjava je i planirano zatvaranje Mirala u Velikoj Kladuši i sudbina ljudi koji su tu trenutno smešteni, ali i ostalih koji spavaju na raznim lokacijama, čak i pod otvorenim nebom, u Bihaću i Velikoj Kladuši. Posljednjih dana imamo sve više informacija o prisilnom premeštanju ljudi u improvizovani kamp Vučjak, koji je potpuno neuslovan za smeštaj ljudi“, rekla je Sesar za Fenu.

Prema zvaničnim podacima u BiH se trenutno nalazi nešto više od 6.000 migranata, većina u Unsko-sanskom kantonu, ali je stvarna brojka verovatno znatno veća.

„Kapaciteti centara kojima upravlja Međunarodna organizacija za migracije (IOM) ili državna ministarstva su oko 4.000, što ostavlja nekoliko hiljada ljudi bez krova nad glavom i elementarne podrške koju je BiH obavezna da pruži izbeglicama i migrantima koji se tu nalaze. Kako smo već ranije upozorili, uslovi u postojećim centrima u Bihaću i Velikoj Kladuši su u potpunosti neadekvatni, ali oni pružaju sklonište i minimalne uuslove“, kazala je.

Zabrinutost AI ističe i zbog prisilnog premeštanja ljudi u improvizirani kamp Vučjak koji se nalazi na napuštenoj deponiji i postoji visok rizik od isparavanja metana, koji je otrovan po zdravlje ljudi.

„Više stotina ljudi koji su tu trenutno smešteni nemaju ni osnovne uslove za život – spavaju pod šatorima, kamp nema tekuće vode, struje ili toaleta, a obroci koji se dele samo dva puta dnevno, su izuzetno skromni. Stanje u Vučjaku je potpuni neprihvatljivo i ispod osnovnog dostojanstva. Evropska komisija i UN su već upozorili na uslove u kampu i tražili od vlasti da ga zatvore, a ljude koji su tu smešteni premjeste u uslovniji prostor bez odlaganja, što mi svakako podržavamo“, rekla je.

AI ocenjuje da vlasti u BiH, posebno Ministarstvo bezbednosti, kao i obe entitetske vlade, moraju da preduzmu odgovornost za smeštaj izbeglica i pronađu adekvatan prostor i to u oba entiteta.

„Situacija gde Unsko-sanski kanton nosi sav pritisak je neodrživa – treba da postoji više solidarnosti unutar cele države. Ovo je pitanje od kojeg nije moguće pobeći, a da se ne pribegne merama koje će neminovno ugroziti prava ljudi koji su tu jer beže od konflikta ili siromaštva“, navela je.

Sesar je rekla da nedostatak sredstava ne može biti izgovor.

„Evropska komisija je do sada uložila 34 miliona evra u zbrinjavanje izbeglica, ali ono što evidentno izostaje je podrška i saradnja između vlasti na svim nivoima, uključujući na državnom i entitetskom nivou, da tretiraju ovo pitanje kao prioritetno. U protivnom, hiljade života će biti ozbiljno ugroženo u narednim mesecima“, uozorila je.

AI smatra, dodala je, da su, za razliku od BiH, zemlje u okruženju znatno bolje upravljale migrantskom krizom.

“ Bosna i Hercegovina svakako nije usamljena u ovom problemu. Zemlje na granici Evropske unije, a posebno Grčka, Italija, pa čak i Bugarska, su se suočile s velikim brojem izbeglica na svojim teritorijama. Srbija i Makedonija su bile u sličnoj poziciji kao i BiH pre dve godine. Za razliku od BiH, ove dve države su znatno bolje upravljale situacijom. Kao i BiH, Srbija je dobila značajna sredstva i podršku od Evropske unije, ali za razliku od BiH – vlasti u Srbiji su potpuno preuzele odgovornosti za smeštaj i podršku izbeglicama. To u BiH nije slučaj. Ovo što se dešava u BiH je stanje potpune nezainteresiranosti i gotovo sistemskog nemara koji može dovesti do još većeg problema“, rekla je Sesar.

Naglasila je obavezu BiH da obezbedi smeštaj i podršku ljudima koji se nađu na njenoj teritoriji, kao i da pri tome poštuje i njihova osnovna prava.

Po njenoj ocjeni kriza u BiH u velikoj meri je rezultat prisilnih odvraćanja i kolektivnih proterivanja iz Hrvatske.

AI već dugo upozorava da ono što se dešava na granicama Hrvatske sa BiH i Srbijom predstavlja kršenje međunarodnog prava, ali i važećih evropskih zakona. Hrvatska nije jedina evropska država koja koristi sva sredstva da spreči ulaske na svoju teritoriju.

Slično nasilje se, kaže, već godinama dešava na granicama Mađarske, ali i Bugarske.

„Iako Evropska komisija redovno upozorava ove države, EU snosi veliku odgovornost za trenutnu situaciju na svojim granicama. Tzv. migrantska kriza ja direktna posledica politike koja već godinama podržava mere koje imaju za cilj da spreče nove ulaske u Evropsku uniju“, navodi Sesar.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.