Sezonska radnica o poslu u Nemačkoj: Nikad više tamo neću otići

Mariana Costea je dva meseca radila na jednom seoskom imanju u Bavarskoj i posle i više nije izdržala.

„Nikad više neću doći u Nemačku. Ni na odmor, ni u posetu. Ni po koju cenu!“, poručuje posle svega.

Neplaćeni prekovremeni sati. Prljavi smeštajni kapaciteti. Bez zaštitnih mera protiv korone. „Nisam htela da prihvatim da nas osmoro spavamo u jednoj sobi, da osam ljudi deli jedno kupatilo, a 30 jednu kuhinju“, ispričala je za DW ova sezonska radnica iz Rumunije.

U jednom mini-busu s osam sedišta svako jutro bi se 14 ili 15 osoba prevozilo na polje na kojem su radili, a uveče su se vraćalo „kući“, priča ona. Pravila zaštite od korone u Nemačkoj zapravo izgledaju sasvim drugačije – i ona su je trebalo da važe i za istočnoevropske sezonske radnike.

Mariana Costea je samo jedan slučaj, proteklih nedelja i mjeseci su brojni istočnoevropski radnici skupili dovoljno hrabrosti da javno govore o nemogućim uslovima rada i života u nemačkim preduzećima – u mesnoj industriji, kod dostavljača, u sektoru nege, na građevini ili u poljoprivredi.

To je situacija koja je, kako priznaje i savezni ministar rada Hubertus Heil, već odavno poznata: „Korona je poput lupe. Zbog nje vidimo i stvari koje već i ranije nisu bile u redu“, rekao je Heil na konferenciji za novinare u Berlinu.

A o tim „stvarima“ za DW priča i Aleks B. On želi da ostane anoniman. Boji se mogućih represija. Dve godine je radio u pogonu Tenisa, kod najvećeg nemačkog proizvođača mesa: „Oni su nam krali radne sate. Umesto osam sati, plus 45 minuta pauze, radili smo i po deset do 13 sati dnevno. I nakon toga si gotov, pa i psihički.“

„Oni“ – to su preduzeća kod kojih je formalno zaposlena većina istočnoevropskih radnika. I Rumun Aleks B. nije potpisao ugovor direktno s Tenisom, već s jednom firmom koja „posreduje“ kod radnika iz inostranstva. To je bila jedna eksterna agencija koja je u klanici preuzela jedan deo proizvodnje. Ti radnici nisu zaposleni pod istim uslovima pod kojima rade radnici klanice, već pod uslovima kooperanata. Odgovornost za radne uslove na kraju krajeva snosi taj kooperant – a ne nemački proizvođač mesa.

Većina tih ljudi nije zapravo plaćena na osnovu odrađenog radnog vremena, već po unapred definisanom učinku. A tu količinu posla jednostavno nije moguće obaviti za osam sati. To je sistem izrabljivanja, kaže Aleks B. A ko protiv tog sistema protestvuje, brzo ostane bez posla – nemačka pravila rada u tim uslovima ne važe, ispričao je Aleks.

A nema prakčno ni zaštite od korone – preko 1.500 od ukupno 7.000 radnika kod Tenisa u mestu Reda-Vaidenbruk bilo je početkom juna pozitivno na COVID-19. Za kompletnu regiju Gutersloh bio je proglašen novi karantin. I sad Državno tužilaštvo vodi istragu protiv Tenisa i čitavog niza podizvođača – zbog sumnje da su kršili Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti.

Teško je sve to kontrolisati

Sistem podizvođača i posrednika, koji su često zemljaci istočnoevropskih radnika, je poput netransparentne mreže koju je teško kontrolisati. Zar ipak u socijalnoj državi kao što je Nemačka ne bi trebalo da bude moguće redovno kontrolisati pod kakvim uslovima rade i u kakvim su uslovima smešteni ti ljudi? Teoretski da, kaže Marius Hanganu iz pojekta „Faire Mobilität“ („Poštena mobilnost“) za DW. On je rođeni Rumun i po nalogu krovne asocijacije nemačkih sindikata savetuje sezonske radnike iz jugoistočne Evrope.

Za proveru tih uslova je zadužena Nemačka carina, odnosno Zavod za javno zdravlje, kaže Hanganu. Ali kontrole ne protiču uvek uspešno. Kao primer navodi Bavarsku: „Tri kontrole od strane carine su bile unapred najavljene. Zanimljivo je da i kod jedne takve institucije kao što je carina postoji curenje takvih informacija, odnosno da i tamo ima krtica.“ I to nema veze s nekom regionalnom direkcijom carine, već s višim nivoima upravljanja, na kojima se sve te informacije i prikupljaju, dodaje Hanganu.

Jedno aktuelno žarište korone u Bavarskoj ponovo je u fokus javnosti gurnulo diskusiju o lošim merama zaštite i nedostatku kontrola. Na jednom poljoprivrednom imanju u Mammingu (kod Straubinga) više od 170 (od 500) sezonskih radnika pozitivno je testirano na COVID-19, kompletno imanje je stavljeno u karantin. Većina sezonskih radnika je iz Rumunije, nekolicina ih je iz Bugarske, Mađarske i Ukrajine.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.