U trendu

Sinhua: EU je potrebna jača strateška autonomija za sigurniju budućnost

Pre posete američkog predsednika Džoa Bajdena Evropi, kao demonstracije “jedinstva“, Evropska unija je predstavila Strateški kompas kao vodič za jačanje bezbednosne i odbrambene politike bloka.

Akcioni plan, koji je ratifikovan u ponedeljak, smatra se uglavnom potezom kojim EU želi da smanji zavisnost od Vašingtona u pogledu odbrane i ostvari stratešku autonomiju usred sve lošijeg bezbednosnog okruženja i u trenutku razbuktavanja sukoba Ukrajine i Rusije.

“Mislim da su danas svi uvereni da je Evropa u opasnosti“, obratio se na nedavnoj konferenciji za novinare Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. U stvari, Vašington je taj koji je uvukao Evropu u ovu opasnu močvaru, ocenjuje Sinhua.

SAD su, potpuno zanemarujući legitimnu zabrinutost Rusije, pokrenule pet talasa širenja NATO na Istok sve do ruskog praga, neprekidno pritiskajući ruski bezbednosni prostor i izazivajući stratešku crvenu liniju te zemlje sve dok između Rusije i Ukrajine nije izbio vojni sukob.

Nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, Vašington je požurio da raspiruje vatru, gurajući druge zapadne zemlje da mu se pridruže u snabdevanju Ukrajine novcem i oružjem, i udaru na Rusiju svobuhatnim i neselektivnim sankcijama.

Analitičari kažu da su za Vašington posledice eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba vrlo predvidive, ali gotovo bezbolne, jer ne snosi najveći teret.

Teret snosi Evropa. Sada je bol postao sve akutniji – rastuće cene hrane i energije, rastuća zabrinutost za bezbednost i iznenadni priliv izbeglica, između ostalog – visoka su cena koju treba platiti.

Slabija Evropa takođe služi interesu SAD. U svetlu neuspešnog američkog povlačenja iz Avganistana, mnogi zapadni politički stručnjaci su predvideli da se “američka era završava“.

Rusko-ukrajinski sukob ponudio je SAD priliku da učvrste svoju dominantnu ulogu u evropskom bezbednosnom poretku i možda ožive takozvanu “američku eru“.

I čini se da je američko izazivanje straha uspelo. Neke evropske zemlje, uprkos tome što nemaju jaku volju za ulazak Ukrajine u NATO, jačaju svoju nacionalnu odbranu od izbijanja sukoba, uverene da je ukrajinska kriza bezbednosna kriza za Evropu u celini i da je NATO ono na šta mogu da računaju.

“Ruska invazija je povezala Ameriku sa Evropom čvršće nego u bilo kom trenutku od Hladnog rata“, ocenio je Njujork tajms u nedavnom članku.

Možda Evropljani treba ozbiljno da preispitaju da li bezobzirno širenje NATO zaista doprinosi miru i stabilnosti u Evropi na duge staze. Novoodobreni “Strateški kompas“ daje naznaku da je EU itekako svesna svoje potrebe za jačom strateškom autonomijom, a ne za slabijom.

Na kraju krajeva, Evropa je Evropa, a ne Amerika. Neuspeh mirne koegzistencije sa susednom Rusijom može značiti vekove izazova i nevolja.

Za razliku od SAD, Evropa ne može sebi priuštiti trenutnu zabranu uvoza nafte i gasa iz Rusije, svog tradicionalnog ključnog snabdevača energijom, kao što je nedavno signalizirala francuska predsednička palata.

Od mogućnosti jurisdikcije nad evropskim preduzećima, do uvođenja carina u ime “nacionalne bezbednosti“, sebični Vašington i ne okleva da žrtvuje saveznike ako je potrebno.

Tijeri de Monbrijal, osnivač i izvršni predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose, rekao je da sukob Rusije i Ukrajine upozorava Evropu da na važnost “preuzimanja sopstvene sudbine u svoje ruke“.

Došlo je vreme da se evropski kreatori politike otrezne pred realnošću visokog uloga. Oni moraju da repozicioniraju EU u smislu odbrane i da zaista dobiju stratešku autonomiju kako bi mogli da usmere blok ka sigurnijoj budućnosti, ocenjuje Sinhua u komentaru.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar