U trendu

Sprema li Nemačka potpuni zaokret prema Rusiji

Politička kriza u odnosima Rusije i Evropske unije nije postala kritična prepreka za nemačke kompanije koje posluju sa Rusijom, ali je činjenica da su zapadne sankcije otežale njihov rad i nanele im gubitke. Zbog toga, većina nemačkih kompanija i političara sve češće traži ukidanje antiruskih sankcija.

Šef vlade savezne nemačke države Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet smatra da Zapad mora da aktivno sarađuje sa Rusijom po širokom spektru pitanja. Pre svega, to se odnosi na energetsku i protivterorističku bezbednost.

On smatra da odnos dveju zemalja mora da bude intenzivniji i da se razgovara o svim spornim pitanjima. Lašet ocenjuje da se Moskva ne može izolovati od civilizovanog sveta jer je deo „zajedničkog evropskog doma“. I on nije usamljen u takvom stavu. Mnogi nemački i evropski biznismeni i političari imaju istu tačku gledišta.

To otvara pitanje mogu li pojedinačne inicijative biznismena i parlamentaraca da utiču na ukidanje sankcija i priznanje statusa Krima.

Istraživanja pokazuju da se čak 52 odsto anketiranih nemačkih kompanija zalaže za postepeno ukidanje ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, a još 43 odsto za njihovo hitno ukidanje. Ove cifre ostaju relativno nepromenjene u poslednjih nekoliko godina.

Uprkos sankcijama, nemačke kompanije su spremne da investiraju u Rusiju i u Krim.

Zamenik predsednika Saveta ministara Republike Krim i stalni predstavnik Krima pri predsedniku Rusije Georgij Muradov za Sputnjik kaže da po pitanju Krima ne dejstvuje međunarodno pravo nego „čista politika“.

„Pre svega, menja se situacija i to je činjenica. Kao osoba koja je odgovorna za međunarodnu delatnost, mogu da kažem da smo u proteklih pet godina imali na Krimu od 100 do 140 stranih delegacija godišnje, a ponekad čak i do 150. To je ogroman broj ljudi. Naravno, svi oni su dobrovoljno posetili Krim i svi su jasno izrazili svoje gledište, svoju procenu situacije. Oni smatraju da je sve što se desilo ispravno, da je pošteno i u skladu sa principima međunarodnog prava. Ali tu se meša politika i neprijatelji Rusije sa Zapada ne žele jačanje Rusije. Uostalom, treba se setiti da je postojao plan koji je predviđao ulazak u Sevastopolj i stvaranje američke ili NATO vojne baze tamo, ali odjednom su članice NATO-a izgubile jako snažnu odskočnu dasku u Crnom moru, na Balkanu i na Bliskom istoku. Naravno, to su zemlje koje Rusiju vide kao konkurenta i protivnika, tako da oni to nikada neće priznati. Ali javnost ovih zemalja je drugačije raspoložena. Mi vidimo da evropske političke partije, jedva izdržavaju kako bi održale režim sankcija, režim neslaganja u odnosu na Krim“, kaže Muradov.

On navodi da Krim posećuju desetine političara, veoma značajnih, kao i javnih radnika zapadne Evrope i Evrope u celosti, koji kažu da je politika nepriznavanja Krima, kao i sankciona politika koju Zapad vodi – „put u ćorsokak“.

„Takva politika ničemu ne vodi, samo ratu, koji niko u Evropi ne želi i mi sve to razumemo. Jasno je da Rusiju ne mogu ugušiti. U tome neće ni uspeti, jer se Rusija pokazala kao moćna država, u svakom slučaju, pa i u vojno-političkom smislu. U ekonomskom smislu, čak su i naši zapadni partneri priznaju da postoji pozitivan efekat za Rusiju od tih sankcija. Rusija je počela da podiže sopstvene resurse. Ne zaboravimo da smo mi samodovoljna, moćna zemlja. Mi imamo prirodne resurse, poljoprivredne mogućnosti, počeli smo da obezbeđujemo sve resurse što se tiče hrane i sve druge neophodne komponente za ekonomski razvoj. I, generalno, našoj ekonomiji je sve to išlo u korist. U političkom planu to ne ide u korist, zato što tenzije i konfrotacija ostaju. U UN sve više država ne podržava kijevsku i američku liniju osude Rusije, referenduma, nepriznavanje Krima kao neodvojivog dela Ruske Federacije, jer oni shvataju da je apsolutno besmisleno krenuti dalje u tom pravcu. Zato mislim da se međunarodna situacija oko Krima, oko politike sankcija prema Rusiji i blokade Krima, menja nabolje“.

Posle prisajedinjenja Krima Rusiji i uvođenja sankcija zabeležen je odliv nemačkih investitora iz Rusije, ali je taj trend ubrzo prekinut. U prvih devet meseci 2016. godine, prema podacima Bundesbanke, obim direktnih investicija nemačkih kompanija u Rusku Federaciju iznosio je više od dve milijarde evra, što je premašilo cifre za celu 2015. godinu.

Prošle godine, ulaganja nemačkih kompanija u Rusiju porasla su za 26 odsto i dostigla su rekordni nivo od 2,4 milijarde dolara, a obim međusobne trgovine porastao je za 19 odsto na 59,6 milijardi dolara.

Danas u Rusiji radi oko 4,7 hiljada nemačkih kompanija, koje zapošljavaju oko 270 hiljada ljudi.

Najuspešnije među njima su odavno shvatile da najprofitabilnija poslovna strategija nije samo isporuka robe preko granice, već i ulaganje u stvaranje kapaciteta i lokalizaciju proizvodnje u Rusiji.

Tako je prošle godine postalo poznato da nemački koncern BMV planira da izgradi fabriku na području industrijskog parka „Hrabrovo“ u Kalinjingradskoj oblasti. Ukupna investicija se procenjuje na nekoliko stotina miliona evra.

Izbor Nemaca nije slučajan, s obzirom da je „Hrabrovo“ posebna ekonomska zona, što znači da su prvih nekoliko godina investitori oslobođeni poreza na dobit, imovinu i zemljište.

Konkurent BMV-a, kompanija „Mercedes“, pokrenula je izgradnju sopstvenog preduzeća u moskovskom industrijskom parku „Jesipovo“ još ranije, u junu 2017. godine, uloživši oko 300 miliona evra u projekat. Nakon svečanog otvaranja početkom aprila, fabrika će zaposliti više od hiljadu ljudi.

Istraživanja pokazuju da skoro 80 odsto nemačkih firmi smatra da nemačka vlada treba otvoreno da kritikuje američke sankcije i da pomogne nemačkim kompanijama i njenim predstavnicima da ne trpe štetu zbog njih i poslovanja u Rusiji.

Biznis krugovi upozoravaju da postoji opasnost da postanu taoci treće strane i da bi zbog toga mogli da izgube milione dolara.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike