SRB da pazi da je države ZB ne uvuku u unutrašnje probleme

LJUBLJANA – Posledice pandemije virusa kovid, kao i pozicioniranje zemalja regiona u odnosima sa novom administracijom u SAD će biti največi izazov u ovoj godini, ocenjuje direktor slovenačkog instituta IFIMES Zijad Bećirović, uz konstataciju da Srbija mora da bude opreznija u regionalnom odnosima kako ne bi bila uvučena u unutrašnje probleme zemalja na Zapadnom Balkanu.

„U ovom slučaju Srbija je u prednosti jer je pokazala da je njen BDP minimalno smanjen za vreme pandemije i da se ove godine očekuje privredni rast od nekoliko odsto“, kaže Bećirović za Tanjug i dodaje da se druge ekonomije u regionu suočavaju sa problemima, a pre svega ekonomija Hrvatske.

„BiH će manje osetiti jer nije bila uključena u sve međunarodne ekonomske tokove i turizam im nije tako značajan u BDP, Crna Gora zbog pogrešne politike i vlasti i pandemije suočila se sa propadanjem jedne sezona koja nije bila ni na deset odsto u odnosu na prošlu godinu“, objašnjava Bećirović i dodaje da se Severna Makedonija, suočava sa problemima zbog njene nepovoljne strukture ekonomije, ali največim delom zbog posledice koji proizlaze iz pandemije.

„Imamo tu i Kosovo koji nije integralni deo međunarodnih ekonomskih tokova jer je reč o uvoznoj zemlji sa jakom dijasporom koja skoro i da nema privrede, a ako nemate privredu nema šta da vam se desi“, objašnjava on.

U Albaniji, dodaje on, ne postoji klasična ekonomija, oni se bave proizvodnjom kanabisa i drugih narkotika, te jednostavno njih ne pogađa ova situacija jer funkcionisu izvan zvaničnih ekonomskih tokova, što je simbol režima Edija Rame.

Druga važna priča za region u 2021.,kako kaže Bećirović, je finalizacija dijaloga Beograda i Prištine, uz ocenu da je da jepredsednik Srbije Aleksandar Vučić napravio ozbiljan iskorak u dnosu na pre deset godina i svojim delovanjem postavio sebe i Srbiju kao ključni faktor ne samo u dijalogu, već i u regionu.

„Međunarodna pozicija Srbije je drugačija u odnosu na pre deset godina i važno je da se nastavi partnerstvo između Vašingtona i Beograda, al i da se nastavi sprovođenje Vašingtonskih sporazuma“, kaže Bećirović. .

Kaže da će sa novom administracijom u SAD doči do intenziviranje dijaloga, ali smatra da je teško očekivati finalizaciju bez intenzivnijeg učešća i Brisela i Vašingtona.

„U razgovorima sa briselskim i drugim zvaničnicima rekli su mi da bi prihvatljivo rešenje bilo zajednički ulazak i Srbije i Kosova u EU, a koliko je to realno sada to je druga priča“, kaže Bećirović i dodaje da trenutno nema garancije da će iko iz regiona brzo postati deo EU.

Ulazak u EU zavisi od Brisela jer je to pre svega političko pitanje, a najbolje o tome svedoči to što već sada neke zemlje regionu, kao i Srbija, bolje funkcionišu nego na primer neke članice EU poput Bugarske i Rumunije, pa čak i Hrvatske.

„Ako ne dođe do toga, dočiće do okretanje ka nekim drugim geopolitičkim udruženjima i to mora Brisel da shvati“, objašnjava on.

Smatra da u 2021. može doći do izražaja inicijative o Malom šengenu, te da bi sve bilo mnogo drugačije da je ona zaživela pre pandemije i da tu ideju nisu blokirali predsednika Crne Gore Mila Đukanovikada se obavezale da će se pridružiti toj inicijativi.

Kada je reč o samoj regionalnoj saradnji Bećirović ističe da je važno sačuvati mir i stabilnost uz ocenu da tu nisu samo floskule, a, kako kaže, bez evroatlantskog partnerstva i bez SAD niko ne može da garantuje mir i stabilnost.

„Srbija želi dobre odnose sa svima u regionu, ali Beograd mora da bude veoma oprezan kada je reč o regionalnoj saradnji jer pojedine zemlje sve unutrašnje probleme često prepisuju Srbiji, poput BiH, Crne Gore, Hrvatske“, tvrdi Bećirović.

Za razliku od Beograd, objašnjava on, Zagreb ne poštuje zajedničku spoljnu politiku EU, „solira“ drugu politiku, meša se u unutrašnje stvari drugih zemalja, želi treći entitet u BiH, nameće izborni zakon u BiH.

Podseća da je tokom nedavne posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeju Lavrovu Zagrebu potpisan i sporazum o intenzivnim konsultacijama ministarstava spoljnih poslova Hrvatske i Rusije, što je prošlo nezapaženo iako su oni deo EU.

„To bi imalo veoma veči ođek da je uradila Srbija i zato kažem da Beograd treba da bude oprezniji da ga susedi ne uvlače u unutrašnja politička pitanja i da nameču krivicu“, objašnjava Bećirović.

Hrvatska, tvrdi on, želi destabilizovati region, a to se najbolje vidi na primeru BiH, na primeru potpisivanja dvogodišnjeg sporazuma sa Rusijom, ali i dolaskom kineskih kompanija koje su radile Peleški most uprkos protivljenja Brisela.

Mislim da bi ipak, ocenjuje Bećirović, Mini Šengen relaksirao odnose u regionu.

„Mini šengen bi relaksirao i dijalog sa Prištinom na putu ka finalizaciji. Prošlo je 25 godina od sukoba a region i dalje je ispod ekonomskog nivoa koji je postojao pre 30 godina“, smatra Bećirović.

Največi izazov u 2021., zaključuje on, će biti obezbediti bolje uslove života za građane regiona i dodaje da prošlost ne treba da budu osnov za frustracije, već da se ona ostavi za suočavanje sa prošlošću na jedan pravi način, a da se region okrene ka budućnosti jer će ona lakši izlečiti i mnoge rane koje imamo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.