Srbija stvara saveznistva na Balkanu, ali drugi to remete

NJUJORK – Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je u Njujorku da su neka od hitnih i izuzetno emotivnih pitanja na Balkanu na lokalnom nivou i dalje nerešena, kao i da Srbija nastoji da stvaranjem savezništava, kao što su inicijative Berlinski proces ili Otvoreni Balkan, to promeni, ali da drugi pokušavaju da poremete te procese.

Na generalnoj debati svetskih lidera u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN Brnabić je poručila da će Srbija i dalje unapređivati saradnju širom Balkana, kroz dve pomenute inicijative, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljom integracijom regiona.

„I dok se trudimo da izmenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem savezništava kroz inicijative kao što su Berliniski proces ili Otvoreni Balkan, čemu je Srbija naročito posvećena, drugi pokušavaju da poremete te procese, i umesto da se usredsrede na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost, kolika god da je moguća cena toga“, rekla je Brnabić.

Kaže da smo ove godine zajednički došli do odlučujućeg trenutka u našoj istoriji i da je kovid-19 naše temelje uzdrmao u potpunosti, kao i da smo sve više svedoci klimatskih promena, ali i da se vide značajne promene u globalnim partnerstvima i savezništvima, trgovinski ratovi između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta, i sveukupna neizvesnost, čije su razmere, kako je navela, bez presedana.

Govoreći o kovidu 19, ukazala je da je pandemija na videlo iznela kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja, zapretila da izbriše napredak koje su mnoge nacije postigle, kao i da je dovela nacije na raskrsnicu između izolacije i saradnje, panike i nade, između haosa i reda.

Predočila je da je pandemija, što se tiče Srbije, pretila da podrije sve što je postignuto u proteklih sedam godina, da smrvi sve rezultate i dostignuća teških reformi, ali da se Srbija čvrsto držala.

„Reforme koje smo preduzeli u vremenima pre kovida učinile su nas otpornijim nego ikada pre. Fiskalna konsolidacija i budžetski suficit koje smo imali, efikasno i predvidljivo investiciono okruženje doneli su nam spas od recesije tokom pandemije i omogućile nam da budemo u stanju da pružimo pomoć svojim građanima i svojoj privredi tokom tih, najtežih vremena“, istakla je premijerka Srbije.

Brnabić je naglasila da je Srbija uprkos svim efektima krize uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost i da je 2020. zabeležila pad BDP-a od samo 0,9 odsto, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi, kao i da je javni dug ostao ispod 60 odsto BDP-a, a prosečna plata nastavila rast od gotovo 10 odsto, kao i broj zaposlenih za više od tri odsto.

„Ove godine, oporavak je bio snažniji nego što se očekivalo, naš BDP porašće za približno sedam odsto ili čak više“, navela je ona.

Naglasila je da nam je inovativni napredak koji smo postigli omogućio da diverzifikujemo svoje kapacitete kada se pojavio virus – kroz eUpravu, onlajn nastavu i digitalne udžbenike ili kroz centralni softverski sistem za uspešno uvođenje vakcinacije.

„Naša odluka da geopolitiku ostavimo po strani, a ljude postavimo u središte naših politika je razlog iz kojeg smo mogli brže da dođemo do vakcina od mnogih drugih nacija. Nismo vršili diskriminaciju proizvođača i nije nas zanimalo da li su vakcine sa Istoka ili Zapada. Naš izbor je bio da pregovaramo sa svim proizvođačima čije su vakcine regulatorna tela smatrala bezbednim. Takva otvorenost dala nam je mogućnost da vakcine kupujemo iz čitavog sveta, dajući svojim građanima jedinstvenu slobodu da biraju koju vakcinu bi najradije primili“, kazala je predsednica srpske Vlade.

Premijerka Brnabić je poručila da Srbija veruje u solidarnost između nacija, multilateralizam i pružanje pomoći drugima u nevolji i da je od početka ove godine pomagala u vakcinaciji svoje susede i sve druge u nevolji.

Ukupno, Srbija je donirala ili rasporedila više od milion doza vakcina, od kojih 230.000 za region, 300.000 za strane državljane koji dođu u Srbiju radi vakcinacije, kao i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije, navela je Brnabićeva i poručila da će Srbija to i dalje činiti.

„Iz tog razloga smo, takođe, preduzeli korake ka nabavljanju tehnologije za proizvodnju najmanje dve vrste vakcina protiv kovida 19 kako bismo doprineli poboljšanju globalne dostupnosti vakcina da bismo svi bili bezbedni i pobednici. Međutim, kao što su tokom ovog zasedanja Generalne skupštine rekli visoki zvaničnici nekih od najvećih nacija, postoje druga hitna pitanja kojima svi mi i dalje treba da se bavimo bez ikakvog odlaganja i odvažno, a to su klimatske promene. Srbija je udvostručila napore da postane bezbednija i čistija zemlja za svoje građane“, navela je ona.

Srbija je snažno posvećena sprovođenju ciljeva održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, poručila je Brnabić i istakla da će Srbija nastaviti da aktivno radi na ispunjenju svojih obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama.

„Već smo objavili svoju nameru da emisiju gasova sa efektom zelene bašte smanjimo za najmanje 33,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13,2 odsto u poređenju sa 2010. godinom, što trenutno uvršavamo u svoje strateške dokumente o energetici i klimi“, ukazala je Brnabić.

Na svom putu ka EU, koja je njen strateški spoljnopolitički cilj, Srbija će, kako je naglasila, nastaviti da sprovodi reforme u oblasti vladavine prava.

Podsetila je da će Srbija biti domaćin obeležavanja 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine.

U zaključku je istakla da se Srbija tokom proteklih sedam godina preobrazila.

„Pokrenuli smo ekonomsku obnovu, stvorili prilike za mlade i tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u svetu. Napredak koji smo ostvarili omogućio je Srbiji da se na bolji način suoči sa pandemijom i preživi je. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od kovida i održiva obnova neće biti nastavljeni ukoliko se pitanjima, bila ona stara ili nova, ne pozabavimo zajedničkim snagama i postupanjem u duhu saradnje na međunarodnom nivou“, navela je premijerka.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.