Srebrenica, deo saradnje Srbije sa sudom u Hagu

BRISEL – Pristupni pregovori Srbije u poglavlju koje se odnosi na pravosuđe i fundamentalna prava obuhvataju i obavezu pune saradnje sa Tribulom u Hagu i Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove, rečeno je Tanjugu u Briselu.

Posle navoda medija u regionu da EU nameće ”još jedan uslov” na putu Srbije ka članstvu, Tanjug je od Evropske komisije zatražio i zvaničan odgovor da li je priznavnje genocida u Srebrenici ”novi uslov” za Beograd.

U pisanom saopštenju iz EU podsećaju da je Srbija otvorila pregovore o pravosuđu i fundamentalnim pravima i to u julu 2016. godine.

”Kao deo tog procesa Srbija mora da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom u Hagu, što podrazumeva punu primenu presuda i odluka, kao i sa Međunarodnim mehanizmom za ktivične sudove. Na zemljama članicama će tek biti da odlučuju da li je to i ispunjeno”, izjavio je za Tanjug portparol EU.

Odgovarajući Tanjugu portparol EU podseća i na jučerašnju poruku šefice EU diplomatije Federike Mogerini i komesara Johanesa Hana da se Srebrenice treba sećati kao ”jednog od najcrnjih momenata modrene evropske istorije”, a da su ”jačanje mira i trajno pomirenja ključni imperatvi EU procesa”.

”Trajnog pomirenje nije moguće bez iskrenog prepozvnja zaostavštne prošlosti”, zaključuje portparol EU.

Regionalni mediji su pitanje priznanja genocidnog karaktera zločina u Srebrenici od strane zvaničnog Beograda pokrenuli pred ovogodišnju komemoraciju u Potočarima.

Povod je bio odgovor Evropske komisije na pitanja poslednjeg izvestioca Evropskog parlamenta za BiH Kristijana dan Prede o ”slučajevima negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca u Republici Srpskoj”.

Na pitanje postavljeno sredinom aprila, Komisija je početkom jula odgovorila da se u već postojećim dokumentima ”jasno naglašava da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku, glorifikaciju ratnih zločinaca kao i da se očekuju dalji napori u cilju pomiranje ključni za trajni mir i stabilnost regiona”.

Istovremeno, u Evropskom parlamentu podsećaju na Rezoluciju o Srbiji iz 2018. godine u čijem tekstu se navodi žaljenje zbog poricanje masakra u Srebrenici kao genocida od strane nekih vlasti u Srbiji.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike