U trendu

Šta je Varhelji dogovorio tokom posete BiH u novembru?

SARAJEVO – Mediji u Bosni i Hercegovini su danas objavili sadržaj dokumenta koji je navodno šef Delegacije Evropske unije u BiH i specijalni predstavnik EU Johan Satler napisao neposredno nakon posete komesara za proširenje i politiku susedstva Olivera Varheljija BiH, gde je boravio 24. i 25. novembra i održao sastanke s političkim predstavnicima i predstavnicima vlasti o pokušaju izlaska iz trenutne krize.

Kao glavni krivac za aktuelnu situaciju označen je bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.

U dokumentu u koji je N1 imao uvid, navodi se između ostalog, da je Varhelji rekao da politički lideri razumeju rizike, kao i da su svi iskazali spremnost za postizanjem rešenja.

“Kao takav, član Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda i lider SNSD Dodik signalizirao je spremnost za dve stvari. Prvo, odgađanje glasanja o unilateralnom povlačenju RS iz državnih institucija u periodu od šest meseci. Drugo, o povratku predstavnika RS u tela za donošenje odluka na nivou BiH kako bi se radilo na implementaciji EIP, uključujući i reforme u tu svrhu”, piše u dokumentu sa potpisom ambasadora Setlera, a čiju kopiju je objavio sarajevski portal Istraga.

Ističe se i da je komesar pojasnio da će sednica (NSRS) „stvarno biti održana ali da će biti najavljen moratorijum od šest meseci na donošenje zakona o unilateralnom povlačenju iz državnih institucija“.

Ovo je, navodi se, dogovor, a predstavnici RS bi se smatrali odgovornima za bilo kakvo suprotno delovanje.

U smislu prevazilaženja teške političke situacije, komesar je, dodaje se, uvideo da je moguće postići „labav politički dogovor koji se fokusira na tri teme“.

“Prvo, rešavanje pitanja državne imovine na osnovu zajedničkih kriterija i u bliskoj suradnji sa SAD-om i OHR-om. Drugo, adresiranje amandmana bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka na Krivični zakon kroz usvajanje zakona u Parlamentarnoj skupštini BiH. Treće, ustavna i izborna reforma”, ističe se i dodaje kako je Dodik izrazio spremnost da prihvati sve u vezi treće tačke što dogovore političke stranke u Federaciji BiH.

Komesar je, navodi se između ostalog, pojasnio da su Dodikove izjave u medijima koje se odnose na državnu imovinu više poslužile kao “dimna zavesa a ne kao pravi požar”, ali i kako bi sve zavisilo od razvoja situacije u narednom periodu.

Nepriznavanje visokog predstavnika Šmita je označeno kao “usko grlo” pa je, dodaje se, komesar istakao da je neophodno pažljivo raditi na ovom pitanju i pronaći rešenje kroz poziv ekspertima OHR-a da olakšaju rad na političkom rešenju za pitanje državne imovine pre nego se zakon pošalje na usvajanje.

“Isticanje značaja mandata OHR-a i to da nije krivica visokog predstavnika Šmita što je trenutna situacija takva kakva jeste, komesar je podelio iskrenu ocenu kako je njegov prethodnik, visoki predstavnik Incko, kriv za trenutnu političku situaciju u BiH kao i delegitimizaciju OHR-a”, navodi se u dokumentu i dodaje da je činjenica da je Incko odluku o nametanju dopuna zakona doneo poslednjeg dana svog mandata “problematična”.

“Posebno zato što se radi o važnoj odluci, trebalo je da se bazira na detaljnoj diskusiji u koju bi svi bili uključeni. Postavlja se pitanje kako to sada isrpaviti. Komesar je obećao kako namera EU nije da umanji ulogu visokog predstavnika, već da je situacija takva da zahteva uzimanje u obzir stvarne situacije na terenu”, navodi se u Izveštaju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar